Kako je naveo, očekuje se da bi, zahvaljujući tome, izvoz u narednih pet do šest godina mogao da premaši iznos od milijardu evra.
U planu Ministarstva odbrane za naredne dve godine, dodao je ministar, jeste opremanje ratnog vazduhoplovstva i protivvazuhoplovne opreme, kao i vojske, novim artiljerisjkim oružjem i oruđem. U planu je, kako je naveo, i opremanje 1.500 vojnika najsavremenijom opremom.
Đorđević, koji je učestvovao na konferenciji "Finansiranje bezbednosti za 21. vek", na panelu pod nazivom "Pametna odbrana: kako da sa malo postignemo više", rekao je da se Ministarstvo odbrane prilagodilo promenama budžeta poslednjih godina.
- Prošle godine uložili smo 46 miliona dolara u našu namensku (industriju). Uradili smo analizu na koji način se to ulaganje u našu namensku reflektuje na našu ekonomiju. Došli smo do saznanja da veliki potencijal leži u tome da ubuduće nastavimo s tim i da će to biti zamajac za kompletnu sprsku ekonomiju - rekao je Đorđević.
Ministar je kao primer naveo da je 2012. godine izvoz iznosio 153 miliona dolara, 2016. godine 483 miliona dolara i izrazio očekivanje da će ovu godinu Srbija zaključiti sa izvozom od 510 miliona dolara.
Govoreći o načinu na koji se obezbeđuju uštede u Ministarstvu odbrane, Đrođević je rekao da se sprovode jeftinije i zajedničke nabavke, koje se obavljaju sa drugim institucijama, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Takve nabavke obezbeđuju povoljniju cenu, a ministar je posebno istakao veću kontrolu i transparentno trošenje budžetskih sredstava.
Kad je reč o mehanizmima kontrole trošenja novca u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije danas Đorđević je rekao da sa više instanci nadgleda i kontroliše svaka javna nabavka te da su uštede realnost do koje je došlo strogim poštovanjem procedura, ali i podizanjem integriteta.
On kaže da su kontrole revizora nedvosmisleno pokazale da se sve radi u skladu sa zakonom.
- Upravo radi toga, Ministarstvo odbrane uzima se kao primer dobre prakse, a isto je i kad je reč o planiranju - istakao je Đorđević.
On je odgovarajući na pitanja budućnosti razvoja projekta "supergaleb g-4" najavio razvoj i drugih sredstava, uz tri kapitalna projekta koji su u planu za ovu godinu.
Odgovarajući na pitanje šta očekuje od novih strateških dokumenata u sistemu odbrane, koji su u fazi izrade, Đorđević je rekao da se time bavi interresorna komisija na bazi iskazanih potreba sistema odbrane.
Nakon toga sledi čitava procedura, uključujući i javnu raspravu i odluku Vlade, posle koje će dokumenti dobiti svoju konačnu formu.
"Kao ministar mogu da govorim o tome šta nam je plan za naredne dve godine, a to je opremanje Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, kao i Vojske novim artiljerijskim oružjem i oruđem, uglavnom domaće proizvodnje", rekao je Đorđević.
Tu su "nora", "lazar", "morava", a imamo i nova sredstva koja treba da prođu proceduru u Tehničkom opitnom centru, kazao je on i podsetio na planove o opremanju 1.500 vojnika, koji će imati najsavremeniju opremu za brzo reagovanje.
Drugi panel konferencije bio je fokusiran na rizične i neefikasne nabavke u sektoru bezbednosti i posledice koje takve nabavke imaju na funkcionisanje bezbednosnih institucija, prava svojih zaposlenih i sigurnost građana.
Cilj razgovora bio je obezbedjivanje preporuka za postizanje pametnih nabavki u sektoru bezbednosti do 2020. godine, dok je rasprava na trećem panelu bila posvećena lošoj praksi nabavke privatnog obezbeđenja od strane javnih institucija u Srbiji.
Skup u hotelu Zira je realizovan kao završna konferencija projekta "PRO-CURE: Jačanje civilnog nadzora nad javnim nabavkama u sektoru bezbednosti", koji sprovode BCBP i Društvo protiv korupcije uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku, kao organizator, okupio je relevantne sagovornike iz institucija sektora bezbednosti, nezavisnih regulatornih tela, međunarodne stručnjake i predstavnike civilnog društva. Izvor: Tanjug
