Sedmica pred početak Velikog posta zove se siropusna nedelja. Ona je pripremnog karaktera i evo šta podrazumeva.
U siropusne dane zabranjeno je jedenje mesa, ali u toku cele ove nedelje možemo da jedemo ribu, beli mrs i jaja, kao i na dan uoči početka Velikog posta kad imamo Bele poklade, posle čega počinje period posta.
Siropusna nedelja poznata je i kao nedelja praštanja, u narodu poznata i kao Sirna nedelja, Bela nedelja. Ona počinje po Mesnim pokladama (19. februara) i traje do Belih poklada (26. februara). Te sedmice se ne posti u sredu i petak, nego se svo vreme mrsi na belom mrsu. U toku čitave nedelje se živi malo opuštenije nego drugih sedmica.
Oko zapisa u šumadijskim selima, gradile su se velike ljuljaške, na kojima se omladina ljuljala, a prisutni narod zabavljao. Zapisi inače predstavljaju važno mesto za selo i ne retko su se oko njih održavali skupovi na kojima se raspravljalo o pitanjima bitnim za budućnost sela.
Veliki post je ujedno i najstroži post i obavezan je za sve hrišćane. U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem, ali i na dan Svete četrdesetorice mučenika, dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Sredom i petkom posti se strogo na vodi.
Prva tri dana prve nedelje Velikog posta se poste posebno strogo. To isto vredi za poslednju nedelju posta koju postimo “na vodi”, osim za Veliki Četvrtak na koji razrešavamo na ulje i vino.
Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, dakle do 3 sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok “na vodi”. Strogo se posti i Velika Subota kao jedina posna subota u toku godine.
Izvor: Kurir
