Kremlj navodi da po Ustavu za mesto šefa države može da se bori svako, bez obzira na to kog je pola.
„Što se tiče žena-kandidata za mesto predsednika, ovde je odgovor veoma jednostavan: Ustav jasno opisuje ko može da bude kandidat za predsednika Ruske Federacije. Ne postoji nikakva podela na ženski i muški pol“, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, odgovarajući na pitanje kako u Kremlju ocenjuju mogućnost da se žena kandiduje.
Ranije su ruski mediji objavili da partija „Pravedna Rusija“ razmatra mogućnost da na predsedničke izbore, planirane za mart iduće godine, izađe sa ženskim kandidatom. U igri su dva imena — potpredsednica Državne dume Rusije Olga Epifanova i bivša glumica, a sadašnji deputat Elena Drapeko. Stranka, doduše, još nije donela konačnu odluku, jer bi u predsedničku trku mogao da uđe i lider partije Sergej Mironov ili neki drugi istaknuti član te stranke. Ipak, i dalje je 61 odsto građana izričito protiv te ideje, a kao argument navode da žena nikada ne bi mogla da vlada čvrsto i odlučno kao Putin ili neki drugi muškarac. „Mislim da je naše društvo mentalno spremno za ženu na čelu države. Poslednjih nekoliko godina možemo da vidimo jako zanimljive žene u biznisu, bankarskom sektoru, u politici i zakonodavstvu. U modernoj Rusiji odnos prema ženama nije vezan za pol, već za njihovo znanje, umeće, profesionalizam i potencijale“, izjavila je lani Valentina Matvijenko, predsednica Saveta Federacije, koju Rusi smatraju najpoznatijom ženom u politici, a svojevremeno su čak mediji spekulisali i da bi ona mogla da se kandiduje na predsedničkim izborima. Međutim, Rusi smatraju da bi žene zahvaljujući svojim kvalitetima mogle da donesu državi veliku korist u sferama zdravstva ili obrazovanja, ali da žena nikad ne bi mogla da vlada zemljom tako čvrsto i odlučno kao Putin ili neki drugi muškarac. Ogromna većina Rusa, čak 89 odsto, htela bi da vidi ženu na mestu ministra zdravstva, obrazovanja i socijalnih pitanja, čak i na mestu premijera (55 odsto), ali znatno manje njih bi želelo da je vidi u ulozi šefa države. Inače, od početka dvehiljaditih do sada na predsedničkim izborima u Rusiji bila su registrovana samo dva ženska kandidata. Sadašnja šefica Centralne izborne komisije Ela Pamfilova osvojila je 2000. godine samo 1,01 odsto glasova. Na predsedničkim izborima 2004. sreću je okušala i opozicionarka Irina Hakamada. NJen rezultat je bio 3,84 odsto glasova. Učešće na predsedničkim izborima do sada su zvanično objavili samo lideri Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski i „Jabloka“ Grigorij Javlinski. Komunisti se još nisu izjasnili. Učešće ruskog opozicionara i borca protiv korupcije Alekseja Navaljnog na predsedničkim izborima u Rusiji dovedeno je u pitanje, nakon što je osuđen na pet godina zatvora uslovno i na kaznu od 500.000 rubalja (oko 8.400 dolara) za proneveru. Po ruskim zakonima, osoba koja je osuđena za teška ili posebno teška krivična dela, poput pronevere, ne može da se kandiduje na izborima, i to deset godina nakon odsluženja kazne. Putin, međutim, još nije objavio hoće li se kandidovati za novi šestogodišnji mandat, mada u Rusiji to niko ne dovodi u pitanje. Nedavno je predsednik Državne dume Vajčeslav Volodin nagovestio da će u predizbornoj kampanji učestvovati „najpopularniji čovek u zemlji“, ali ime budućeg kandidata nije naveo. Svima je jasno o kome je reč. Podsećanja radi, prvi krug predsedničkih izbora u Rusiji trebalo bi da se održi 11. marta 2018. godine. Ako nijedan kandidat ne osvoji apsolutnu većinu glasova (50 odsto plus jedan glas), biće održan i drugi krug tri nedelje kasnije. Izvor: rs.sputniknews.com
