Nedavno ste javnost obavestili kako ste na organima stranke koju predvodite odlučili da promenite unutrašnju organizaciju, način delovanja, kao i samo ime partije. Treća Srbija više ne postoji, na njeno mesto je došao Narodni slobodarski pokret. Šta vas je navelo na ovakve drastične promene?
Potreba da se na bolji način odgovori izazovima vremena u kome živimo. Mi smo kao stranka najbolje percipirali duh nove epohe koja nastupa u Evropi, međutim organizaciono nismo bili dorasli da te dobre pretpostavke pretočimo u veći politički uticaj. Razloga je mnogo, delom su objektivni, međutim u dobroj meri su i subjektivni te smo stoga odlučili da podvučemo crtu. Uradili smo mnogo dobrih stvari za ovo vreme, ali smo pravili i greške i zbog svega smo jedni druge pogledali u oči i odlučili smo se da suštinski promenimo način političkog delovanja.
Mnogi smatraju da ste pobegli od imena Treća Srbija. Šta je Vaš odgovor na to mišljenje?
Iako je promena imana najvidljivija, moram reći da je to najmanje značajno. Mnogo je važnije što smo mi suštinski organizaciju ustrojili kao politički pokret koji funkcioniše od baze, tj. od čoveka ka rukovodstvu, a nasuprot klasičnog strnačkog modela u kome je lider sve i svja. Treća Srbija je ostala kao naziv političke platforme na kojoj pokret zasniva rad, a negde je zajednički stav kako je Narodni slobodarski poket mnogo prijemčiviji, a i suštinski bolje određuje ciljeve koje smo sebi dali. Borba za slobodu je nešto što je svojstveno nama kao narodu, a slobodarska ideja je ujedno i najstarija ideologija kod Srba.
U novom nazivu stranke nemate niti odrednicu srpski niti Srbija. Da li to znači da ste počeli da naginjete ka liberalnijim stavovima?
Apsolutno ne, naprotiv. Mi Srbi smo redak narod koji se kroz svoju istroriju toliko borio za slobodu, do te mere da je sloboda drugi naziv za Srbiju. Iz tog razloga tvrdim da mi imamo najsrpskije ime stranke.
Interesantno je da u logou stranke imate stilizovanu crvenu zastavu koja vijori. Obzirom da Vam je deda stric bio narodni heroj, Blagoje Parović da li to znači da ćete u delovanju koristiti i komunističke metode?
Crvena boja na zastavi označava da je neka država svoju slobodu izvojevala i u našem znaku ona ima tu simboliku. Naravno, crvena zastava asocira i na komunistički period, od koga mi kao narod niti možemo niti trebamo da bežimo. Jednostavno narodnjačka komponenta politike je od radikala u deventaestom veku došla do radničkog pokreta u dvadesetom veku. Na nama je da u davdeset i prvom veku damo novu idejnu inekciju narodnjaštvu, a po mom dubokom uverenju to je upravo ideja slobodarstva.
U dokumentu Smernice rada Narodnog slobodarskog pokreta naveli ste pet ključnih zadataka na kojima ćete raditi. Za oko nam je zapala tačka vezana za kako vi kažete uspostavljanje Srpskog kulturnog prostora. Recite nam nešto više o tome?
Koncept „srpskog kulturnog prostora“ predstavlja jedinstvenu teritoriju na Balkanu gde živi srpski narod, govori se i piše srpski jezik i neguje srpska kultura i tradicija. Srpski kulturni prostor predstavlja naddržavni prostor sa maticom u Srbiji, koji se ne ograničava zvaničnim granicama država, ali poštuje suverenitet svake od država koje su priznate od strane Srbije i prilagođava se formalno-pravnim aktima država.
Srpski kulturni prostor idejno je uokviren u razvoju obrazovanja, nauke i kulture bez teritorijalnih pretenzija, ali sa težnjama ka slobodi i autonomiji srpskog naroda u ovim okvirima. Srpski kulturni prostor u dosadašnjim institucionalnim okvirima Srbije nije prepoznat kao koncept. Vođenje naddržavne kulturne politike koja poštuje jednakost i različitost je osnova evropske politike, a mi Srbi i naša kultura su u osnovi evropske civilizacije.
U spomenutom dokumentu ste naveli i tačku „sprečavanje autogenocida“. Šta podrazumevate pod terminom autogenocid?
Svake godine se u Srbiji gotovo četrdeset hiljada ljudi manje rodi nego što umre. Izvrši se više desetina hiljada abortusa. Hiljade mladih i obrazovanih ljudi napušta zemlju u potrazi za poslom. Raseljavaju se sela i manji gradovi. Domaća privreda i preduzetništvo se ne razvija, a favorizuju se strane kompanije. Stotine hiljada hektara zemljišta ostaje neobrađeno.
Imajući u vidu sve parametre života sa žaljenjem se može konstatovati da je u Srbiji na delu autogenocid koji traje već duže od dve decenije i koji za efekat ima drastično pogoršanje demografske slike našeg društva i preti da dovede u opasnost čak i biološki opastanak naroda.
Teška ekonomska situacija je u osnovi autogenocida zato i smatranmo da je od krucijalne važnosti napregnuti sve domaće kapacitete i pronaći saveznike u domaćim vlasnicima kapitala, jer je potpuno jasno da neoliberalni koncept ekonomije koji favorizuje strane investicije i saradnju sa inostranim monetarnim institucijama samo pojačao loše efekte dovodeći državu do potpune finansijske i ekonomske, a time i političke zavaisnosti.
Vi ste pre više od dve godine dosta avangardno u srpskoj javnosti pokrenuli ideju o uspostavljanju Nove Evrope i potrebi da Srbi nađu svoje mesto. Sada sve više političara dolazi na to stanovište. Gde smo danas u tom procesu?
Oktobra 2014. godine sam bio inicijator i domaćin velike međunarodne konferencije Nova Evropa koja je tada okupila političare i mislioce iz Francuske, Nemačke, Austrije, Rusije, Italije i Srbije. To je i do sada ostao jedan od najvećih skupova na kojima se pričalo kako Evropu izvući iz kandži atlantista, a neki od učesnika su u međuvremenu u svojim državama postali veoma značajne političke figure što je samo dokaz da je to politika koja pobeđuje.
Tada smo pričali da je politička osovina Pariz-Berlin-Moskva ključna za uspostavljanje ravnoteže u Evropi, a da je Beograd takođe jedna od važnijih tačaka u tom procesu. U međuvremenu su se desili migranti, bregzit, teroristočki akti, Sirija, pobeda Trampa. Dakle, sve što se dešava potvrđuje da nastupa nova epoha i samim tim i nova paradigma i mi Srbi to moramo da iskorstimo. Politika Narodnog slobodarskog pokreta je potpuno u duhu te nove epohe i zato sam uveren da ćemo mi obeležiti vreme koje je pred nama.
Vrlo ste aktivno pomagali kampanju Mladena Grujičića u Srebrenici. Da li ste očekivali da će srpski kandidat uspeti da pobedi?
Vladan Glišić i ja smo se uključili u kampanju Mladena Gruičića i mislim da smo dali svoj doprinos njegovoj pobedi. Od početka sam naravno verovao da Mladen može da pobedi, ali mi je mnogo važnije bilo da kroz kampanju makar malo načnemo taj holivudski mit o navodnom genocidu u Srebrenici. Pogotovo je to bilo važno imajući u vidu izbore u SAD i činjenici da su upravo Bil i Hilari Klinton bili najveći patroni te i takve priče o Srebrenici.
Na kraju, ispada da je pobeda Mladena Grujičića u Srebrenici bio prvi poraz klintonovske mašinerije i nagoveštaj kasnijeg potonuća Hilari Klinton i pobede Donalda Trampa.
S tim u vezi, šta mislite kakvi će biti odnosi Srbije i SAD posle pobede Donalda Trampa?
SAD će krenuti da menja svoju spoljnu politiku te će Tramp biti prvi tranzicioni predsednik. Taj proces neće biti brz, međutim već je sada uočljivo da će se SAD manje baviti ostatkom sveta, a više sobom. Posebno će pak važan biti odnos Rusije i SAD i upravo tu treba tražiti našu šansu.
Stava sam da sada više nego ikad treba insistirati na neutralnosti. Ranije je vojna neutralnost značila NE u NATO, a danas ima značenje i NE sukob sa SAD, te u tom smislu mislim da pored Rusije koja je glavni podržavalac te politike, u bliskoj budućnosti podršku možemo dobiti i od SAD.
U javnosti ste poznati kao jedan od glavnih zagovornika političke i vojne neutralnosti Srbije. Nedavno ste sa Zavetnicima i Narodnom mrežom Vladana Glišića započeli i kampanju da se usvoji vaš predlog zakona o vojnoj neutralnosti. Koliko je to realna pozicija za Srbiju?
Na srednji rok je to i jedina povoljna pozicija po našu zemlju. Stoga je koncept koji mi predlažemo neutralnost pod oružjem što znači rad na razvoju svih bezbednosnih mehanizama u Srbiji. Danas je bitna komponenta kvaliteta života građana i pitanje bezbednosti – nema dobrog, bogatog i dostojanstvenog života naših građana ako taj život nije bezbedan. Takođe, zagovaramo i aktivna neutralnost tj. ne neutralnost koja nas izoluje iz glavnih civilizacijskih i globalnih procesa. Aktivna neutralnost podrazumeva povezivanje sa svim državama i savezima koji učestvuju u oblikovanju boljih međunarodnih i bezbednosnih uslova u neposrednom okruženju Srbije, u regionu i u svetu.
Za kraj. Najavljuju se opšti izbori za proleće 2017. Šta je plan Vaše stranke za predstojeći period?
Mi smo odlučili da ne podlegnemo političkoj psihozi i nagađanju koji će sve izbori biti. Zaokružili smo saradnju sa Zavetnicima i Narodnom mrežom, kao i sa još jednim brojem lokalnih grupa građana. Takav politički „paket“ je na prošlim izborima dobio preko 50.000 glasova što je dobra podloga. A imajući u vidu da su se mnogi propisno obrukali u periodu od izbora na ovamo, mitingujući sa Čedom, Radulovićem i sličnima ili uvođenjem Pernara u skupštinu, nešto mislim da tih naših apriliskih 50.000 već sada vrede barem duplo. Izvor: Oslobođenje
