Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, lider francuske krajnje desnice Marine Le Pen povećala je svoju prednost među kandidatima za novog predsednika.
Le Pen će pobediti u prvom krugu 23. aprila, prognoziraju ankete, dobivši 27,5 odsto glasova. To je 2,5 odsto više nego u anketama objavljenima početkom meseca. U drugom krugu Le Pen bi mogla da ukrsti koplja sa nezavisnim kandidatom Emanuelom Makronom koji dobija 21 odsto podrške.
Kao što je i ranije najavljivala, ako postane predsednica Le Pen će zatražiti napuštanje evra i povratak francuskom franku koji bi bio - prema njenoj zamisli - vezan za kurs evra.
- Ne mogu da implementiram moja obećanja o pametnom protekcionizmu i industrijskoj politici uz jedinstvenu valutu. To je kočnica ekonomije, prepreka oporavku. Evro nije valuta, on je političko oruđe - izjavila je nedavno Le Pen na predizbornom skupu.
Ako evrozonu napusti tako značajna država kao što je Francuska koja je još i jedna od utemeljivača Evropske unije, to znači i najverovatniji raspad cele Evropske unije, ocenjuje Luka Brkić, profesor međunarodnih ekonomskih odnosa sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka.
"Projekat evrozone vidim i kao projekat političke unifikacije Evrope. Raspad evrozone doveo bi do raspada sadašnje EU i njeno vraćanje na period pre 1992. godine i jedinstvenog evropskog tržišta", smatra Brkić.
Širi raspad evrozone u slučaju "Fregzita" predviđa i preduzetnicima naklonjen think-tank Institut Montanj. Prema njegovoj računici, povratak franku koštao bi Francusku oko 180 milijardi evra.
U dugom roku privreda bi se smanjila za devet odsto i to u optimističnom scenariju, tvrdi Institut Montaigne.
Da se Le Pen igra sa vatrom vraćajući se na franak upozorio je i guverner centralne banke.
Prema njegovim procenama, napuštanje evra dovelo bi do poskupljenja otplate francuskog duga za 30 milijardi evra godišnje.
Zbog bojazni investitora da će za pozajmljene evre u Parizu dobiti franke koji će vrediti ko zna koliko već nedeljama raste razlika u prinosu između francuskih i nemačkih državnih obveznica. Trenutno je razlika na najvišem nivou u poslednje četiri godine. Izvor: Poslovni dnevnik
