1. Da li će svi podržati Vučića?
Od kada je odlučeno da će Aleksandar Vučić biti predsednički kandidat, podrška koalicionih partnera je počela da stiže. Nameru Vučića da iz Nemanjine 11 pređe na Andrićev venac podržali su odmah socijalisti i Jedinstvena Srbija, SDP Rasima LJajića, Partija ujedinjenih penzionera, Savez vojvođanskih Mađara... Ipak, pitanje je kako će članstvo i glasači tih stranaka glasati. Hoće li bespogovorno poslušati lidere svojih stranaka ili će, zbog različitih odnosa na lokalu, ipak svoj glas dati nekom drugom.
Politički analitičar Đorđe Vuković kaže kaže da je ponašanje birača ovih stranaka jedna od najvećih nepoznanica.
- Od tih glasova zavisi i kako će Vučić proći u prvom krugu. Najčešće ne poslušaju svi pozive svojih stranaka i lidera, nekada je to 20 odsto, nekad 40 ili 60...
2. Koliko kandidata će imati proevropska opozicija?
Za nekoliko dana biće poznato koliko kandidata će imati opozicija. Zasada, kandidature su istakli Vuk Jeremić i Saša Janković, a ukoliko se njih dvojica ne dogovore da samo jedan izađe na crtu Vučiću, po svoj prilici i Dosta je bilo će kandidovati nekog iz svojih redova. Lider LSV Nenad Čanak, SDS Boris Tadić i LDP Čedomir Jovanović takođe pokušavaju da odobrovolje Jeremića i Jankovića, ali još niko od njih ne najavljuje kandidaturu ukoliko do dogovora ne dođe. Broj kandidata svakako će uticati i na šanse opozicije da ostvare ubedljiviji rezultat. Dok analitičari smatraju da bi dvojica kandidata mogla da donesu bolji rezultat nego jedan, većina njih je saglasna da može da dođe do debakla ako ih bude više od dvojice. 3. Izlaznost i animiranje apstinenata S približavanjem datuma izbora sve više se spekuliše i o tome kome veća izlaznost ide naruku. Mada je raširen stav da više kandidata dovodi i do veće izlaznosti, a opozicija tvrdi da time rastu i šanse da se ozbiljnije udari na kandidata vlasti, Bojan Klačar iz Cesida navodi da to niko ne može da garantuje. - Niko ne može da garantuje da će veći broj kandidata dovesti do veće izlaznosti. Takođe, ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da će ti koji prelome da izađu glasati za opoziciju - navodi Klačar. Predsednički izbori su simbolički važni. Izlaznost 2004. i 2008. je bila enormna, preko 60 procenata, pa se možda takva izlaznost može očekivati i na ovim izborima. Đorđe Vuković i Bojan Klačar iz Cesida su analizirali moguće ključne stvari na izborima 4. Šešelj i pritisci iz Haga Desno orijentisane opozicione partije zasada će imati tri kandidata - lidera SRS Vojislava Šešelja, predsednika Dveri Boška Obradovića i Aleksandra Popovića iz DSS. Pritisci iz Haškog tribunala da Srbija izruži troje radikala mogli bi da doprinesu da Šešeljev rejting skoči. - Šešelj je vrlo ozbiljan kandidat, imaće dobar rezultat, a nije isključeno i da uđe u drugi krug. Pri tom, SRS je najjača opoziciona stranka. Pritiske Haškog suda i trzavice u regionu će Šešelj svakako znati da iskoristi u kampanji - navodi Đorđe Vuković. Moguće je da bi takav scenario mogao da "naškodi" Vuku Jeremiću, koji ima glasače na desnom centru. 5. Parlamentarni izbori uz predsedničke Premijer Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić saopštiće u narednih nekoliko dana hoće li pored predsedničkih biti raspisani i vanredni parlamentarni izbori. Naša saznanja kažu da je Vučić ipak bliže odluci da ih ne bude. Ipak, njegovi koalicioni partneri insistiraju da spoji predsedničke sa parlamentarnim. U opoziciji su podeljeni. - Parlamentarni izbori bi bili znak da su socijalisti pušteni niz vodu i sasvim sigurno bi SPS morao da preispita odluku da ne kandiduje svog kandidata već da podrži Vučića - navodi Vuković. Većina opozicionih stranaka poziva Vučića da raspiše i vanredne izbore. Demokrate veruju da bi u sinergiji sa Sašom Jankovićem mogli da naprave bolji rezultata nego na aprilskim izborima 2016. godine, a u DJB takođe tvrde da im rejting raste. Izvor: Blic
