Kako je istakao zamenik ministra odbrane Rusije Jurij Borisov, oružje zahteva korišćenje apsolutno novih sistema za upravljanje i principijelno novih materijala.
Karakter svih vojnih sukoba pokazuje da se vreme od donošenja odluke do konačnog rezultata, drastično smanjilo: ako su ranije u pitanju bili sati a ponekad i dani, sada je reč o desetinama minuta, čak o samo nekoliko minuta, a „ubrzo će se raditi o sekundama“.
Za sada ni jedna armija sveta nema u svom naoružanju hipersonično oružje. O konkretnim uzorcima ruskog oružja sada je dosta teško govoriti, oni još nisu predstavljeni javnosti. Ali o važnosti posedovanja tako moćnog oružja već govore mnogi eksperti.
Po mišljenju vojnog komentatora agencije TASS Viktora Litovkina, Rusiji je neophodan „siguran protivotrov“ za perspektivne sisteme PRO.
„Hipersonične bojeve glave i rakete su jedna od garancija da će nas poštovati. Ne samo danas, već i sutra, i prekosutra. I, naravno, pojava hipersoničnog oružja zahtevaće preispitivanje principa i taktike njegovog korišćenja. O tome će imati smisla govoriti onda kada hiperzvuk u vojnim strukturama postane realnost“ - naglašava Litovkin.
Ovaj ekspert upozorava: „Ako se ne budemo bavili tim problemom, možemo da se nađemo nenaoružani pred sličnom borbenom tehnikom, koja može da se pojavi kod potencijalnog protivnika ili konkurenta“.
To je brzina, koja značajno nadmašuje brzinu zvuka u atmosferi. Hiperzvuk počinje od 4,5 maha. Jedan mah - to je 300 m/s, ili 1000 km/č. Čovek koristi hiperzvučne brzine već dosta dugo: na primer sa takvom brzinom se kreću objekti koji se približavaju Zemlji i prolaze kroz gornje slojeve atmosfere, sleću kosmički aparati (sa kosmonautima u njima).
Istraživanja u sferi hipersoničnog oružja, koja se obavljaju u Rusiji, mogu da daju neposredne rezultate već početkom 2020-ih godina. O tome je u septembru 2016. godine Boris Obnosov, generalni direktor korporacije „Taktičko raketno naoružanje“.
„Radi se na nizu projekata i u saradnji sa Fondom za perspektivna istraživanja pri Vojno-industrijskoj komisiji. Verujte, mi smo u tom pravcu već postigli dosta interesantne rezultate“, - rekao je Obnosov.
Priznao je da prilikom rada na hipersoničnim projektima ruski naučnici koriste dostignuća SSSR - NIR „Holod“ i „Holod-2“.
Mi dobro shvatamo da bi bilo prosto nemoguće napraviti hipersonično oružje od nule, bez obzira što su tehnologije dostigle neophodni nivo - rekao je Obnosov.
Govoreći na tu temu, Litovkin ističe da se ovde uglavnom govori o hipersoničnoj opremi za strateške rakete. To je, pre svega, interkontinentalna balistička raketa RS-24 „Jars“ sa više bojevih glava i prototipu rakete novog tipa RS-26.
NJihove bojeve glave, kao što može da se vidi iz otvorenih izvora, poseduju sposobnost da u završnom delu putanje lete prema cilju hipersoničnom brzinom, praktično kao krstareća raketa, menjajući visinu i nagib, i orijentišući se po lokalnom reljefu - objasnio je Litovkin.
Raketa RS-26, na čvrsto gorivo, takođe poznata kao „Rubež“, urađena je na bazi RS-24 „Jars“. Pretpostavlja se da će biti lakša od njega, ali će pri tome posedovati modernu borbenu opremu i imaće više bojevih glava. Takve rakete mogu da se lansiraju samo sa pokretnih sistema - za njih nije predviđena šahtna varijanta baziranja.
Kontrolno probno lansiranje RS-26 uspešno je obavljeno sredinom marta 2015. godine. Ranije je bilo saopšteno da će već u toku 2016. godine raketa stići na naoružanje Irkutske raketne divizije.
Ponovno naoružavanje Raketnih jedinica strateške namene sa RS-24 i RS-26 planirano je da se završi 2021. godine. ![]()
Većina vojnih eksperata u Cirkonu vidi osnovnu vrstu ruskog hipersoničnog oružja. Ta raketa se, kao i sve ostale, nalazi u fazi izrade, prolazi kroz faze konstruisanja, ispitivanja u hali i terenska ispitivanja. Već 2018. godine očekuje se serijska proizvodnja hipersoničnog Cirkona. U proleće 2016. godine se saznalo da će teška atomska raketna krstarica „Admiral Nahimov“" dobiti tu raketu u okviru modernizacije. Ranije je drugi izvor otkrio TASS-u da se tim raketama planira opremanje i drugog broda istog tipa „Petar Veliki“, koji mora da prođe modernizaciju posle 2018. godine. „Nahimov“ će u to vreme već izvršavati svoje bojeve zadatke. „Admiral Nahimov“ pripada krstaricama projekta 1144 (po klasifikaciji NATO-a - Orlan). U njegovom naoružanju, između ostalog nalaze se i protivbrodske rakete „Granit“ (koje razvijaju brzinu 2,5 maha), zenitne raketne komplekse „Form“ i „Osa-MA“. U proleće 2013. godine bio je potpisan ugovor za remont i modernizaciju broda, koji je stigao u suvi lučki dok u jesen 2014. godine. Do ovog trenutka nema nikakvih dodatnih informacija u vezi sa raketom Cirkon, pošto je to deo tajnog programa. Iz otvorenih izvora se moglo saznati samo da njen domet može da iznosi i do 400 km, a da će brzina leta premašivati brzinu zvuka pet-šest puta. Stručnjaci smatraju da će prilikom razrade rakete Cirkon 3M22, koja ulazi u sastav raketnog kompleksa 3K22, koji je namenjen za opremanje perspektivnih i modernizovanih brodova i podmornica, za njenu osnovu biti uzeta supersonična raketa P-800 Oniks (naziv izvozne varijante je Jahont), koja je opremljena vazdušno-reaktivnim motorom sa supersoničnim sagorevanjem. Ipak, ako maksimalna brzina Oniksa doseže broj M=2,6, brzina rakete Cirkon biće u opsegu brojeva M=5-6. Godine 2015. postalo je poznato da je za supersonične krilate rakete u Rusiji već napravljeno principijelno novo gorivo - „Decilin-M“. Poslednjih godina se ruska armija već snabdeva gorivom „Decilin-M“ koje omogućava povećanje dometa strateških krstarećih raketa do 250-300 km. „Planirano je da se ono koristi kao gorivo za reaktivne motore novih supersoničnih strateških krstarećih raketa“ - izjavio je Dmitrij Bulgakov, zamenik ministra odbrane RF, general armije. Prema njegovim rečima, „receptura je već spremna, i energija koja je akumulirana u tom gorivu, omogućava našim proizvodima da nadmaše brzinu od 5 maha“. Ovim se poslovima bavi 25. Državni naučno-istraživački institut himotologije (nauka koja se bavi proučavanjem goriva). Stručnjaci te organizacije, ispričao je Bulgakov, uz primenu nanočestica aluminijuma razradili su niz komponenata raketnog goriva sa gustinom i energetskim kapacitetom koji je povećan za skoro 20%. To omogućava povećanje korisnog opterećenja. Nedavno se u trku sa hiperzvukom uključila i Indija. Izdanje The Tribune of India saopštilo je da kompanija BrahMos Aerospace razrađuje nove modifikacije supersoničnih raketa uključujući rakete -nosače za višekratnu upotrebu. Narednih godina može da se pojavi supersonična „raketa-bumerang“ koja dostavlja bojevu glavu na cilj, a zatim se vraća na mesto lansiranja ili u zadatu tačku radi daljeg korišćenja. Rakete za višekratnu upotrebu mogu da razviju brzinu do 10 maha (skoro 12 000 km/č.). O znatnom povećanju dometa rakete govorio je i generalni direktor i glavni konstruktor NPO mašinogradnje Aleksandar Leonov. On je istakao da stručnjaci preduzeća već rade na prvom istraživačkom delu koji se tiče povećavanja dometa rakete, druga faza - realizacija u „gvožđu“ - potrajaće dve-tri godine. Supersonična krstareća raketa BrahMos je zajednički proizvod ruskog NPO Mašinogradnja i Organizacije za odbrambena istraživanja i projekte Indije, koji su 1998. godine formirali kompaniju BrahMos Aerospace. Naziv rakete je nastao od naziva dve reke - Bramaputre i Moskve. Raketa ima domet do 290 km i nosi bojevu glavu težine od 200 do 300 kg a u stanju je da razvije brzinu veću od 3000 km/č. Kako smatraju u Fondu za perspektivna istraživanja (FPI), u kontekstu odbrambeno-industrijskog kompleksa supersonično naoružanje je nova epoha u pogledu metoda vođenja rata. Pre 100 godina vojna ravnoteža među državama dostignuta je ujednačavanjem broja oružja uporedivih po tehnološkom nivou. Zatim, sa pronalaskom nuklearnog oružja, u prvi plan su izbile same tehnologije. Danas se nuklearna ravnoteža na svetskoj sceni postiže između ostalog zahvaljujući sistemu međunarodnih sporazuma koji održavaju neophodni balans. Postizanje kvalitetno novih rezultata u perspektivnim tehnološkim oblastima će značiti da će zemlje koje su među prvima počele da koriste nove tehnologije biti u prednosti - pri čemu ova sfera, zasad, nije regulisana normama međunarodnog prava. Po razmerama tehnološkog prodora, stvaranje kontrolisanih supersoničnih letelica može da se uporedi sa prvim lansiranjem satelita u orbitu Zemlje. Izvor: fakti.org
