Zvaničnici u Moskvi su 2. februara sprečili izveštaje da Minsk planira da se povuče iz Evroazijskog ekonomskog saveza (EES), Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), pa čak i državne zajednice Rusije i Belorusije nakon što je što je ruski internet informativni servis kontroverzno tvrdio da je u toku opšti razvod.
“Nadamo se da kolaps EES-a nije realan“, rekao je za Gazeta.ru portparol Kremlja Dmitrij Peskov, kao odgovor na izveštaj Regnum novinske agencije. Međutim, beloruski izaslanik za Rusiju, Igor Petrišenko, je naglasio da je njegova zemlja bila i ostaće aktivan učesnik državne zajednice i obe integracijske organizacije.
Moskva ne bi iznosila “glasne izjave“ o beloruskim pripremama za izlazak iz grupacije bivših sovjetskih republika, citirao je Regnum neidentifikovani izvor u ruskoj prestonici. Bez obzira na odluke rukovodstva, Beloruse će Rusija uvek smatrati bratskim narodom, dodao je taj izvor.
Međutim, reputacija Regnuma je brzo dovela u pitanje izveštaj. U decembru su tri pro-ruska blogera privedena u Belorusiji zbog podsticanja etničke mržnje u svojim tekstovima, uključujući i saradnika Regnuma. Rusko ministarstvo inostranih poslova je takođe kritikovalo anti-belorusko gledište ranijih izveštaja.
Bez obzira na to, očekuje se da predsednici Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko lično razgovaraju o pogoršanju bilateralnih odnosa, što će sigurno biti napet sastanak. NJihov susret je privremeno određen za prvu polovinu februara, izvestio je “Ekho Moskvy” radio. Nakon što Lukašenko nije prisustvovao sastanku EES lidera u decembru, učešće Belorusije u ovoj i drugim zajedničkim organizacijama će verovatno biti visoko na dnevnom redu razgovora.
Belorusija je bila jedan od članova osnivača EES-a, koji takođe za članove ima Rusiju, Kazahstan, Jermeniju i Kirgistan, a stupio je na snagu 1. januara 2015. godine. Republika se pridružila Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti 1993. godine, godinu dana nakon što je osnovana od strane Rusije, Jermenije, Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana i Uzbekistana. Sporazum o državnoj zajednici Rusije i Belorusije je stupio na snagu 2000. godine.
Duboko u dugovima i veoma zavisna od dobre volje Rusije, Belorusija se poslednjih meseci okrenula poboljšanju odnosa sa EU. Ona je ohrabrena uklanjanjem većine sankcija protiv nje početkom 2016. godine, nakon što je Lukašenko oslobodio svoje političke protivnike iz zatvora prethodnog leta. Međutim, napori Minska da se približi Zapadu se ne slažu sa Moskvom.
Na čelu trenutnih tenzija je rusko insistiranje da Belorusija plati ekvivalent od 550 miliona dolara za prethodne isporuke prirodnog gasa. “Nastavljamo razgovore, nema napretka, argumenti ostaju nepromenjeni“, rekao je zamenik ruskog premijera Arkadij Dvorkovič 28. januara. “Opcije za nagodbu se menjaju, ali još uvek nismo našli one koje su prihvatljive za obe strane.“
Odluka Minska da odobri petodnevno bezvizno putovanje za 80 zemalja počevši od 12. februara je takođe iziritiralo Moskvu, koja je zabrinuta da bi građani trećih zemalja mogl iskoristiti izmenjena pravila za ulazak na rusku teritoriju preko većinom nekontrolisanih granica.
Dok Moskva govori da je odluka unutrašnja stvar Minska, nove ruske granične kontrole stupaju na snagu ovog meseca. Šef Federalne službe bezbednosti (FSB) Aleksandar Bortnikov je izdao direktive da se podese granične zone u ruskim regionia Smolensk, Brjansk i Pskov, koji se svi graniče sa Belorusijom, izvestio je TASS.
Ova mera može biti izazvana namerom Rusije da bolje kontroliše građane Ukrajine koji dolaze u zemlju preko Belorusije, prokomentarisao je “Kommersant dejli”, mada se belorusko uvođenje bezviznog ulaska smatra direktnim uzrokom pooštravanja kontrola.
Izvor: webtribune.rs
