Piše: Đoko Kesić
Nema sumnje, od svih koji su s ambicijom prišli ovom osamnaestom okupljanju na Kopaoniku, samo je biznismen Miodrag Kostić i njegova turistička filijala profitirala. Ostatak brojnog tima od oko hiljadu gosta, političara, ekonomista, analitičara, biznismena, predstavnika MMF i Svetske banke pa i novinara – ostali su skoro praznih ruku. Primarni cilj biznis foruma bio je osmišljen da stručna ekonomska i biznis elita, u dobroj ali beskompromisnoj polemici pomogne Vladi Srbije da do kraja što uspešnije završi ekonomske i društvene reforme i da na najefikasniji način Srbiju približi uređenom društvu, odnosno da ove značajne segmente rasprave spuste u krugove struke. Odnosno, kako je to formulisao Aleksandar Vlahović „Očekujemo argumentovane rasprave iz različitih uglova,politike, privrede, domaćih i inostranih investitora, međunarodnih finansijskih institucija...na taj način mislim da možemo olakšati Vladi i NBS da definišu efikasne i izvodljive ekonomske politike“. Od Vlahovića dovoljno. Bilo bi bolje da nije ni nastavljao, jer je zapravo ponavljao samo ono što pričaju predstavnici Svetske banke i MMF „u restruktuiranju privrede treba sve privatizovati“. Pevušio je ovu pesmicu uz bas Miodraga Kostića. Uglavnom, Vlahović nije daleko odmakao od 2001. odnosno od njegovog Zakona o privatizaciji od koje se Srbija neće oporaviti u narednih stotinu godina. O neefikasnim javnim preduzećima „koji koče ekonomski razvoj i reforme u zemlji“ govorili su skoro svi. Niko nije do kraja elaborirao dve bitne činjenice o javnom sektoru, da su javna preduzeća dozvoljna partijska lovišta za krivolov i da u njih zakon ne sme da kroči. Jedan od biznismena koji nije pozvan na Kop u Beogradu mi priča kako je očekivao da će se povesti stručna debata o tome da Srbija trenutno razvija samo uslužnu delatnost, a domaću industrijsku proizvodnju, recimo u poljoprivredi gde imamo šansu – temeljno zapostavljamo. Dodaje još da je dobro što su svetske firme poput Boša došle u Srbiju, dobar je to marketing, ali loše je da većina tih subvencinisanih čuvenih robnih marki u Srbiji ne proizvode, nego miksuju i sklapaju već pripremljene delove i supstance... Bila je to zgodna prilika da se razmotre nove okolnosti vezane za evropski put Srbije koji nema alternativu, jer Federika Mogerini posle balkanske turneje je referisala Briselu da „EU za zemlje Zapadnog Balkana postaje sve manje ozbiljan sagovornik za proširenje, jer tamo su dve države pred raspadom a tri u dubokoj krizi“. Miroslav Lajčak, ministar spoljnih poslova Slovačke izjavio je da se visoka predstavnica za spoljnu politiku s balkanskog puta vratila frustrirana. Ispred Srbije se kao planina uspravilo pitanje – šta radi zemlja koja izgubi sopstveni cilj magistralne putanje, gde ide i šta da radi? To izgleda i nema suštinske veze sa Srbijom i mudrim državničkim umovima, učesnicima ovogodišnjeg Biznis foruma na Kopaoniku? Ministri iz Vučićeve Vlade imali su užičaste naočale, ponavljali su ono što je njihov šef više puta hvalisavo deklamovao, a ostali su se pretvorili u sumnjivu ćutnju i nekakvo iščekivanje. Ne znam gde se izgubiše oni ekonomski analitičari što po medijima „hrabro“ kritikuju ekonomsku politiku Vlade Srbije, pišući kako srljamo u svetliju budućnost. Ćutali su kao nemi. Zbog čega? Jer ovaj forum nije zamišljen kao suprotstavljanje politici premijera Vučića, nego rasprava o valjanosti te politike i kako je unaprediti. Politiku Vlade Srbije treba kritikovati, jer ni jedna politika po prirodi stvari nije savršena. Ta kritika, da li im se dopadao ili nedopadao premijer Vučić, u suštini s premijerom ne mora da ima nužno konekciju. U suštini, to uvek valja imati na umu, u pitanju je napredak Srbije. Ali najzanimljivija je bila pozicija naših tajkuna, koji su poslednjeg dana na jednom sporednom panelu napravili zasedu – nikome. Hoću da kažem da su mogli da otvore ovu debatu na glavnoj tribini pred premijerom i minstrima. Ali nisu, oni računaju da je u strpljenju i čekanju mudrost. Zoran Drakulić, predsednik Kluba „Privrednik“ s jetkom ljubomorom otvorio je priču o zapostavljanju domaćih investitora: „Država za strane investitore pomera i puteve, što podržavam, ali učinite to i za domaće privrednike...Zbog „Ikee“ pomerena je čak i naplatna rampa, a jedan član kluba „Privrednik“ koji želi da uloži 350 miliona evra, već nekoliko godina ne može da dobije građevinske dozvole...“ Politika piše da je ovaj „član kluba „Privrednik“ Miroslav Mišković, a Drakulić je opet u skrivalici govorio i o izvesnim problemima Miodraga Kostića i njegove „MK grupe“ koji dugo čekaju dozvole za izgradnju vetro parkova.“Drugi član kluba „Privrednik“, koji ima nameru da uloži u obnovljive izvore energije, čak osam godina čeka dozvole.“ Vladislav Lalić, regionalni direktor „Ikee“ ispravio je Drkulića napominjući da „jeste pomerena naplatna rampa to je bio deo infrastrukturnog projekta, ali mi smo prvi put pokušali ući u Srbiju još 1991. Branislav Grujić, vlasnik kompanije „PSP farman“ takođe smatra da su diskriminisani svi investitori koji se prezivaju na „ić“. „Ne treba da se ponosimo samo s našim sportistima nego i uspešnim biznismenima...Nije svaki biznis kriminalan, a ovde kad se kaže privatno-javno partnerstvo, odmah se misli na kriminal, jer se obavezno podrazumeva da će privatnik pokrasti državu...Vlada treba da probudi investicioni bum kao što je to uradila Vlada Ante Markovića“, rekao je Grujić. Drakulić kaže da oni nemaju ništa protiv stranih kompanija u Srbiji.“Naprotiv, ali mi samo želimo isti tretman, što je, čini se problem političke prirode. Od 2000. Godine pričamo kako Srbija ima potencijal, ali ti potencijali nikako da prorade“, kaže Drakulić. I Drakulić i Grujić su zakasnili na voz. Bilo bi korisno da su o tome govorili odmah pošto je premijer govorio da u Srbiji ne postoji preduzetnički duh, nego svi misle da država treba da im obezbedi posao. Da su to učinili naši tajkuni, bio bi to spektakularan vatromet, mogli su spasiti ovogodišnji „Srpski Davos“, donelo bi to nekakve koristi za Srbiju. Ali, bar su rekli. Izvor: Pravda
