Pravda

Ovaj stav dele poznavaoci prilika na Kosovu i Metohiji i vojni stručnjaci. Iako su nakon najava Hašima Tačija, predsednika nepriznate države Kosovo, Evropska unija, NATO i SAD istakli da nema transformacije Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku bez podrške svih zajednica na Kosovu, istina je drugačija. Očekujući konačan mig sa Zapada, Tači nastavlja tajno da obučava vojsku, a cilj mu je da ima 8.000 vojnika pod punom ratnom opremom. Pogledajte OVDE više o tome. Obučavaju ih agencije specijalizovane za ovakve projekte koje vode bivši specijalci iz SAD. Takođe, brojni su primeri da pripadnici KBS učestvuju na vojnim vežbama sa drugim zemljama. Poslednji zabeležen takav slučaj, javno, desio se krajem maja 2016, kada su pripadnici KBS imali vežbe sa američkom vojskom. Bojan Dimitrijević, nekadašnji pomoćnik ministra odbrane, kaže da je bilo je prirodno očekivati da će lideri kosovskih Albanaca i javno ići na formiranje sopstvenih oružanih snaga, a da se sada čeka da prođu izbori u Srbiji. - Mislim da je zastoj napravljen samo dok ne prođu predsednički izbori. Proces će se nastaviti posle izbora. Još od 2001. postoje bezbednosne snage koje nisu samo formalno vojska, ali su organizovane kao vojne jedinice. Malo su licemerne izjave predstavnika NATO koji zaboravljaju da je ta vojna organizacija pomogla da se formiraju i organizuju bezbednosne snage Kosova. To je tada objašnjavano demilitarizacijom OVK-a - objašnjava Dimitrijević. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da vojska kosovskih Albanaca praktično postoji još od devedesetih godina prošlog veka, kada je režim Slobodana Miloševićev izbacio Albance iz svih institucija, pa su oni pravili paralelne. - Snage bezbednosti kosovskih Albanaca su samo eufemizam za vojsku i samo je pitanje vremena kada će to i formalno postati. Oni imaju Ministarstvo snaga bezbednosti, što nigde u svetu ne postoji. Trenutni zastoj je nastao jer NATO ne želi da se formira vojska za teritoriju za čiju bezbednost kroz misiju Kfora imaju mandat. Međutim, NATO ima jasno i javno obznanjenu nameru da se povuče sa Kosova i Metohije - objašnjava Aleksandar Radić. On napominje da je jasno zašto srpska strana insistira na što dužem ostajanju Kfora, jer je tako Kosovo pod protektoratom, ali napominje da to nije dugoročno održivo. - Srbija ima tu vremensko ograničenje zbog pregovora u pristupanju EU. Za Srbiju je u tim pregovorima neizbežna tema uspostavljanje normalnih odnosa s albanskim vlastima. Albanci znaju koliko su za Srbiji bitni ti pregovori, pa onda podižu tenzije - navodi Radić. Dodaje i da pojačana retorika u srpskim medijima i preuveličavanja navodne modernizacije Vojske Srbije samo utiču na to da analitičari sa Zapada preuveličavaju ruski uticaj - zaključuje vojni analitičar Radić. Izvor: Blic