Autori udžbenika na bosanskom jeziku tvrde da je Povelja Kulina bana starobosanski dokument, da je pisana bosančicom, zasebnim bosanskim pismom. U zvanične praznike, o kojima deca treba da uče, uvrstili su Dan Sandžaka, a sve što se odnosi na Rašku oblast preimenovano je u Sandžak i sandžačko. Zbog ovih naučno neutemeljenih činjenica, stopirano je odobravanje udžbenika za istoriju, Svet oko nas, Prirodu i društvo, jer stručnjaci, istoričari, ne mogu da se slože s prekrajanjem istorije. Potpredsednik Bosanskog nacionalnog veća Esad DŽudžo smatra da im se ovakvi udžbenici moraju odobriti, te da je reč o "identitetskim pitanjima". On navodi da su za nastavu na bosanskom jeziku nedostajala 52 udžbenika, a da je odobren tek jedan. - Najveći broj udžbenika nije dobio saglasnost stručnih komisija, ne zbog istorijski spornih činjenica, već zbog propusta koji se tiču standarda kvaliteta, ishoda, zadataka koji se deci zadaju - kaže za "Novosti" Eleonora Vlahović, rukovodilac centra za razvoj programa i udžbenika Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. - Autori su dobili stručno mišljenje, a zamerke u najvećem broju slučajeva mogu lako i brzo da se otklone i udžbenici će biti odobreni. Mali broj knjiga ima zamerke koje su sporne sa istorijskog i jezičkog stanovišta. Zbog manjka udžbenika negoduje Esad DŽudžo, pa je zato i inicirao sastanak sa predstavnicima Ministarstva prosvete, Zavoda za udžbenike i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. On tvrdi da su im na 76 mesta stavljene zamerke koje se tiču "etničke posebnosti". - Očekujemo da ministar izda saopštenje ovim povodom, jer ne može stručno telo na taj način da tumači rukopise - tvrdi DŽudžo. - Dete koje uči lekciju "Moj zavičaj" mora da zna da mu je zavičaj Sandžak, a komisija priznaje samo Rašku oblast. Postoji još tačaka sporenja, na primer, da li su Bošnjaci etnička ili teritorijalna kategorija. Sve strane čekaju razjašnjenje od ministra.

Greške opasne po decu

Udžbenici su, na primer, "padali" zato što su od dece u trećem razredu tražili da skalpelom probuše rupu na kartonu ili da odu u šumu da nešto uberu. Eleonora Vlahović objašnjava da takvi propusti nemaju veze sa jezikom i bili bi vraćeni i da su na srpskom, jer dovode decu u opasnost. Izvor: Večernje novosti