Istražno veće je, u skladu sa zahtevima Tužilaštva, naložilo dostavljanje dodatnih informacija, a sledeće ročište je zakazano za 6. april, rekla je danas Tanjugu Mari-Elen Kalvano iz Generalnog sekretarijata tog suda.
Haradinaj i dalje neće moći da napušta teritoriju Francuske do konačne odluke suda, koji je po drugi put odložio svoju odluku.
Apelacioni sud u Kolmaru je 9. februara održao javnu sednicu na kojoj su svoje stavove o zahtevu Srbije izložili Haradinaj i njegovi branioci, pa je radi većanja (utvrđivanja ispunjenisti uslova i glasanja) o zahtevu Srbije za izručenje odložio donošenje svoje odluke.
Tada je republički tužilac Francuske tražio da se precizira određena dokumentacija i da se upozna za procesnim zakonima Srbije.
Zadatak suda u Kolmaru je da utvrdi da li su ispunjeni uslovi za izručenje koje predviđa Evropska konvencija o ekstradiciji, koja ne oročava donošenje odluke, dok se postupak odlučivanja tog suda vodi u skladu sa procesnim zakonima Fransucke.
Vijorile se zastave Albanije
Sudnica je bila puna simpatizera lidera Saveza za budućnost Kosova Haradinaja. U hodniku suda, i ispred zgrade suda veliki broj Albanaca nosio je zastave Republike Albanije.
Pored velikog broja medija, i i simpatizera Haradinaja, zasedanju francuskog suda prisustvovao je i Agim Bahtiri gradonačelnik Južne Mitrovice.
Haradinaj, koji je lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova, uhapšen je 4. januara na granici Švajcarske i Francuske po srpskoj poternici, a Srbija je potom uputila Francuskoj zahtev za njegovo izručenje.
On je nedelju dana kasnije pušten da odluku suda o zahtevu Srbije za ekstradiciju čeka na slobodi, ali mu je oduzet pasoš i zabranjeno da napušta teritoriju Francuske.
Istraga protiv Haradinaja u Srbiji je pokrenuta 2004. godine, a u januaru je proširena novim optužbama i novim dokazima koji su prosleđeni sudu u Kolmaru.
Haradinaju je suđeno u Haškom tribunalu za ratne zločine na KIM, ali je 2012. pravosnažno oslobođen svih optužbi.
Srbija traži Haradinaja zbog sumnje da je izvršio krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva na KIM u toku 1998. i 1999. godine, a reč je, kako je Beograd saopštio, o delima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom. Izvor: Tanjug
