Pravda

Svedoci smo da je sigurnost građana na nikad nižem nivou, odnosno da je do groteske dovedena ocena Vlade Crne Gore o „odličnoj bezbednosnoj situaciji u zemlji“. Podsećamo, akcija Vlade Crne Gore – „Poštuj život, vrati oružje“ je, po oceni Ministarstva unutrašnjih poslova, bila uspešna, ali je realnost sasvim drugačija. Naime, iako su građani, od stupanja na snagu Zakona o oružju u martu prošle godine bili veoma revnosni i vratili na hiljade raznovrsnih komada oružja očigledno je da kriminalci nisu vratili svoje. Sve su učestaliji primeri da osobe sa debelim kriminalnim dosijeima ugrožavaju obične građane Crne Gore, koji zaštitu najčešće ne mogu dobiti ni od policije. Zato, kao odgovorno društvo, treba da postavimo pred sobom sledeća pitanja: Da li se sa svakim vraćenim pištoljem ili puškom može sačuvati bezbednost i sprečiti tragedija, ili je najbitnija promena u samom pristupu svesti o bezbednosti, kao i vaspitanju mladih da je život najvažniji i da se treba kloniti oružja, droge i kriminala? Zakonodavstvo SAD-a, koje ćemo ovde uzeti za primer, tretira pravo na držanje i nošenje oružja kao jedno je i od osnovnih prava građana. Ovo pravo zagarantovano je u Drugom amandmanu Ustava SAD, koji vuče korene iz engleskog zakona iz 1689. godine, kojim je protestantima (građani drugih veroispovijesti smatrani su nepouzdanima) dozvoljeno da nose oružje, što je shvaćeno kao nešto što proizlazi iz prirodnog prava na samoodbranu. „Vaši nasilni kriminalci naporno rade i rizikuju život svaki put kada pokušaju ubiju, siluju, otmu i napadnu nekog od građana. Uz Vašu pomoć kriminalci bi konačno mogli mirno da obavljaju svoj posao i povrede vas ili vaše bližnje, bez straha ili rizika da bi njihova žrtva mogla biti naoružana. Molimo Vas, glasajte za zakon protiv naoružanja, jer kriminalci više vole nenaoružane građane“, kaže se ironično u jednoj reklami u kojoj se predočavaju svi rizici življenja u državi visokog nasilja, gde su građani nesigurni, upravo zato što nemaju mogućnost samoodbrane. Što se tiče tog prava u Crnoj Gori, u Zakoniku iz doba knjaza Danila Petrovića, kaže se da svaki čovek ima pravo da nosi oružje, a Marko Miljanov je govorio da je junaštvo sebe odbraniti od drugog, a čojstvo drugog odbraniti od sebe. „U slučaju da neprijatelj udari na zemlju, svaki Crnogorac i Brđanin je dužan da ustane na oružje u odbranu otečestva. Ako slučajno neko pleme ili selo ne pođe u odbranu zemlje, tome nehatniku se ima oduzeti oružje i da ga više nigde ne sme nositi, a pre svega mu treba pripasati opregljaču žensku da se zna da muškog srca nema“, navodi se u Zakoniku knjaza Danila. U današnjoj Crnoj Gori građani koji poštuju zakon vratili su svoje oružje. Oni sa druge strane zakona ne samo da su se oglušili o zakonske propise, već zadržano oružje koriste više neko ikad, a često tom prilikom, kako potvrđuju mnogi primeri, žrtve budu potpuno nevini građani. Odbrana života od učestalog nasilja, bilo u američkim školama, evropskim trgovima ili na ulicama Bara, Kotora i Podgorice – zakonodavni je prioritet. U haotičnoj situaciji u našoj zemlji, gde kriminal hoda podignute glave, razvija se i likvidira „neprijatelje“ – građani moraju povećati oprez i zaštititi se svim dozvoljenim sredstvima. Državne institucije, kako se pokazuje, spas nalaze u ignorisanju bezbednosnih problema. Zato je važno suprotstaviti se najezdi opasnosti, jer – žrtva koja se suprotstavi – živeće duže. Izvor: IN4S