Ovde je cela nacija naterana da ponavlja mantru Kosovo je Srbija. Ako je Kosovo Srbija, otkud granica na kojoj vas čekaju graničari, koji predstavljaju nekoga ko ima zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast, a da li je država – ne znam.

Mantra da je Kosovo srce Srbije služi za to da bi se ljudi bavili nečim na šta ne mogu da utiču. Za mene je srce Srbije onih 300.000 mladih ljudi koji su morali da napuste ovu zemlju u poslednjih deset godina. Mi moramo rešiti pitanje imovine na Kosovu, jer su Srbija i AP Vojvodina ulažući u Fond za nerazvijene SFRJ i AP Kosovo imali značajne investicije tamo. Dakle, ili da nam vrate pare, ili da ostanemo vlasnici imovine u određenoj meri. To i tako mora da se rešava međunarodnom arbitražom, jer bi jedini drugi način bio rat. To su činjenice, a vi iz patriotskih razloga morate da tvrdite da ono što nije, u stvari jeste. Jeste li primetili da smo svi, uključujući i mene, strani plaćenici, osim onih koje plaća Rusija. Kad si ruski plaćenik, onda si patriota, drugim rečima, Srbin je prelazni evolucioni oblik između paramecijuma i Rusa.

Nisam to rekao. O Evropskoj uniji imam vrlo skromno mišljenje. U krajnjoj instanci zanima me samo interes Srbije. Mi smo u  energetskoj zavisnosti od Rusije, moramo naći alternativu tom uticaju.

Može sa terminala na Krku, pa da se napravi cevovod...

Košta, ali više košta gubitak suvereniteta, kao što ga mi gubimo. Pare koje smo sa NIS-om poklonili Rusiji ništa su u odnosu na ono što ćemo izgubiti ako ne napravimo distancu od njih. Pomenuo bih Centar za vanredne situacije u Nišu, koji predstavlja stavljanje noge u vrata da se tu napravi ruska vojna baza...

Dakle, Rusija nam pokloni šest „migova 29”, koji neće doleteti, nego ćemo ih dovesti volovskim kolima, pa ćemo platiti 180 miliona evra ruskim stručnjacima za remont, onda ćemo imati letelice koje se ne uklapaju u NATO standarde, pa ćemo nastaviti da kupujemo od Rusa i dalje i tako ćemo ostvariti vojnu neutralnost. Elem, priča o vojnoj neutralnosti je priča o puzajućem ulasku u vojni savez sa Rusijom.

Uveren sam da mi moramo postati članica NATO-a, zato što smo okruženi članicama NATO-a i kao takvi bićemo izloženi stalnim varničenjima ukoliko se ne izmaknemo iz tog prvog reda sukoba u koji će kad-tad NATO ući sa Rusijom, u manjem ili većem intenzitetu.

Ekonomska priča je prvenstveno politička. Ne možete privlačiti investicije ako lokalne samouprave na tome ništa ne rade, već čekaju da im nešto padne iz Beograda. Mnogo se više može uraditi ako se svi trude da nešto urade za svoju lokalnu samoupravu...

Svi da budu Palma! Šta god ko mislio o gospodinu Markoviću, a nas dvojica ne delimo ista politička ubeđenja, ja poštujem njegov lokalpatriotizam. Koliko god se ko smejao njegovom zoološkom vrtu, Novi Sad nema zoo-vrt. On je napravio konkretne poteze. To može samo čovek tvrde volje da njegovoj sredini  bude bolje. Zato smo mi u Novom Sadu ušli u široku koaliciju, koju ja zovem komunalnom, zahvaljujući tome više nema budalaština kao što je osveštavanje vode u vodovodu.

Srbija je stvorena na osnovama antifašizma, nikada ne bi bila ovolika da nije bila na strani antifašista. Kad vidite da se rehabilituje Milan Nedić, srpski kvisling, onda morate da reagujete. Pa, Nedićeve oružane snage su izvodile kragujevačke đake pred nacističke mitraljeze. Marisav Petrović je skupljao decu za streljanje, zato se mora glasno govoriti o antifašizmu.

Nemam ja šta da hoću da lustriram, to treba da urade sudski organi u zavisnosti od objektivne krivice za pogrešnu politiku.

Ako je to rekao neko sa ove navodno demokratske strane, onda pitam: kako ja, koji sam 27 godina na političkoj sceni, mogu da uzmem glasove onima koji su juče došli? Imate taj bahati pristup beogradskog mesijanstva, gde neko kaže da hoće da bude mesija, tvrdi da će vas spasti, morate me bezrezervno podržati! Nikad nisam, niti ću ikoga bezrezervno podržati. To bi bilo podržavanje kulta ličnosti. Ovo demokratsko biračko telo je sociološki zanimljivo, jer je zaljubljive prirode. Bili zaljubljeni u razne mesije – Vuka Draškovića, Voju Koštunicu, Dinkića... Sada su oduševljeni Sašom Jankovićem...

Ne bismo podržali Aleksandra Vučića, jer nije dobro da SNS ima sve važne funkcije u zemlji. Podržao bih svakoga ko bi podržao mene u drugom krugu.

Pa, šta će mi? Evo, mi ćemo 26. marta napraviti svirku u Beogradu. Nastupićemo sa mojim drugovima, napravili smo ad hok grupu „Izborna komisija”, sviraćemo rokenrol...

Pa, ipak, to nije veče amatera. Inače, ja razumem da nekoga fascinira ta podrška glumaca, pevača, ali lično nisam želeo da moje prijatelje, a imam ih mnogo, dovodim u situaciju da se politički određuju. To su ljudi koji treba da krepe dušu svima. Bojiti ih političkim bojama jeste zloupotreba njihove profesije. S obzirom na to da sam i sam muzičar, neću to da radim svojim kolegama.

Izvor: Politika