Piše: Ivan Ristić Mitovi da životni standard zavisi od članstva u nekoj nadnacionalnoj organizaciji, a ne od sposobnosti zemlje da proizvede i plasira dobra i usluge, i o slobodnoj trgovini kao univerzalno korisnoj i protekcionizmu kao univerzalno štetnom, u Srbiji na sreću postepeno odlaze na društvenu marginu. Svoje mesto ustupaju sve pravilnijim tumačenjima ekonomskih tokova, što bi trebalo da dovede do ozbiljnijih rezultata u budućnosti.
Kako izvozna orijentacija naše privrede nameće vezanost za evrointegrativni proces, on se na srednji i dugi rok neće dovoditi u pitanje, iako je krajnji ishod samog procesa pridruživanja upitan. Do tada je neophodno koristiti prednosti procesa za jačanje institucija, brži privredni rast i prosperitet društva uopšte. Jednostrana odluka EU početkom dvehiljaditih da nam ukine carine za izvoz različitih vrsta roba imala je kratkoročne pozitivne efekte, dok je nakon potpisivanja SSP-a dupliran izvoz. Međutim, negativne strane procesa pridruživanja i primene SSP-a su preovladale, pa je pozitivan efekat na životni standard u najvećoj meri izostao. Ipak, SSP ostaje neophodan geografski preduslov za izvoz u Rusiju. Takođe, slučaj „Alfatoksin“ bi morao da nas nauči korišćenju činjenice da EU u mnogim oblastima propisuje isključivo minimalni standard u proizvodnji roba i pružanju usluga, što bi trebalo iskoristiti za zaštitu konkurentnosti domaće privrede.
Šta je dobro?
Po stopi rasta izvoza od 2008. godine ispred Srbije su na globalnom nivou samo Vijetnam, Kina, Švajcarska i Paragvaj. Takođe, u odnosu na 2008. godinu Srbija izvozi 26.4 odsto više, a u odnosu na 2015. godinu izvoz je u 2016. povećan za čak 9.5 odsto. Od toga je na svetu od nas bolja samo Malta.
Po nivou venture capital i private equity investicija Srbija je duplo iznad evropskog proseka, dok je iznad nje pozicioniran jedino Luksemburg. Sektor informacionih tehnologija je postao treća izvozna grana države, dok se u turizmu kontinuirano beleži čak dvocifreni rast. Povećanje kreditnog rejtinga omogućava jeftinije zaduživanje u inostranstvu, a u zavisnosti od potencijalnog razvoja situacije na globalnom nivou i kretanja kursa dolara, moguće je prepakivanje postojećih dugovanja i značajnije smanjivanje već postojećeg javnog duga. Na Doing Business listi Svetske banke napravljen je veliki napredak u pojedinim kriterijumima, što šalje pozitivan signal investitorima.
Delatnosti poput namenske industrije, zasnovane na znanju sa značajnom uključenošću raznovrsnih pomoćnih sfera, donose spillover efekat, neophodan u ovoj fazi razvoja. Fiskalna konsolidacija koja je dovela do zaustavljanja rasta javnog duga, a zatim i njegovog obaranja, paralelno sa konstantnim ubrzavanjem privrednog rasta nekoliko kvartala za redom je dobitna kombinacija koja će se ubrzo odraziti na poboljšanje životnog standarda.
Na čemu mora da se radi?
Srpski javni sektor nije preveliki nego neefikasan. Udeo javne potrošnje u odnosu na kvalitet usluga koje pruža javni sektor je na samom evropskom začelju. Uvođenje platnih razreda, efikasnog i jednostavnog sistema benčmarkinga, i rešavanja pitanja gubitaških preduzeća moraju da budu tri ključna pitanja na agendi. Transnacionalno posmatrano, Srbija mora da ima detaljan i prilagodljiv plan o snalaženju u uslovima narastajućeg protekcionizma. U monetarnoj politici eophodno je osloboditi se zavisnosti od evra i de fakto dvovalutnog sistema. Kada se to postigne, nacionalna valuta će moći u većoj meri da služi kao sredstvo štelovanja izvoza, kako bi se naši proizvodi učinili konkurentnijim u inostranstvu. Takođe, umereno obaranje referentne kamatne stope uz podsticanje dodatne konkurencije u bankarskom sektoru bi omogućilo snažniji rast kroz jeftinije zaduživanje privrede. Nakon uspostavljanja stabilnih i održivih stopa rasta mora da usledi stimulisanje potrošnje kroz relaksiranje strogih mera fiskalne konsolidacije, vođenja ekspanzivne monetarne politike, kao i kroz sveobuhvatnu reformu poreskog sistema koji na Doing Business listi čini teg koji Srbiju vuče ka dnu. Neophodno je napustiti populističko stanovište i poreze u većoj meri usmeriti na stranu koja ima manju elastičnost tražnje, kako bi se povećali prihodi. Za sustizanje srednje razvijenih zemalja rast mora da bude mnogo veći, i raznovrsniji u pravcu visokih tehnologija i industrijske proizvodnje. Zaustavljanje trke nadole uz podsticanje zdrave tržišne konkurencije mora da bude okosnica čitavog procesa oporavka. Na kraju, neophodno je usvojiti i primenjivati načelo da je najvažniji ekonomski resurs znanje jer se trošenjem uvećava.
Konačan cilj koji će biti u interesu svakog građanina je uspostavljanje pravičnog i otvorenog sistema koji podstiče kreativnost, sa definisanim čvrstim vlasničkim pravima čiji je garant snažno i nezavisno pravosuđe. Ipak, ekonomski razvoj će presudno zavisiti od faktora koji ekonomisti po vokaciji često zanemaruju – političkog. Jedini način da se Zapad u Srbiji takmiči sa diverzifikovanim prilivom kapitala iz Kine, Rusije, Indije, Izraela i drugih zemalja je da više investira u tehnološki i proizvodno intenzivne delatnosti, a da smanji obaveštajne aktivnosti i destabilizaciju. Nova infrastruktura i povećanje izvoza podstaknuto spolja su daleko moćnija sredstva od obojenih društvenih pokreta. Tu školu smo, nadam se, prošli, a sigurno skupo platili. Izvor: Vidovdan
