Svrha ovog Zakona je, kako se navodi, zaštita poslovanja dužnika i zaposlenih i primenjivaće se na firme sa više od 8.000 zaposlenih i obavezama većim od 7,5 milijardi kuna.
Kao posebno važan član tog zakona, „Jutarnji“ izdvaja onaj koji određuje da od uvođenja vanredne uprave nije dopušteno pokretanje predstečajnog i stečajnog postupka.
Podjednaku težinu ima član 7 koji govori „da se u postupku vanredne uprave na odgovarajući način primenjuju pravila stečajnog postupka“.
Drugim rečima, objašnjava list, vladina vanredna uprava onemogućiće negativne posledice pokretanja stečaja, ali će se držati njegovih pravila — radi se popis imovine i obveza.
Pozivajući se na svoje izvore bliske ministarstvu, „Jutarnji“ piše da je vlada i te kako svesna težine „Agrokorovih“ pet milijardi evra duga i činjenice da kompanija stoga najveći deo zarade (EBITD-a) mora da troši na kamate, dok joj za sve druge troškove preostaje jedva 50-ak milona.
To je poslovna situacija u kojoj je, kako se navodi, nužno radikalno restrukturiranje.
Pritom vlada poštuje sva pravila tržišta, ne planira nikakvu nacionalizaciju, ali jednostavno želi da spreči štetu za dobavljače i šire posledice na ekonomski sistem, a nema milosti za deoničare niti preteranog obzira za dužnike.
Isto tako, po uzoru na „Parmalat“ predvidela je racionalni vremenski okvir vanredne uprave od dve godine.
Zakonom je, takođe, predviđeno da je sud taj koji tokom vanredne uprave preduzima sve radnje i ovlašten je donosi sve odluke ako nisu izričito date drugim telima, dok član 10 tog akta propisuje da „vanredni poverenik može biti svaka osoba koja ispunjava uslove za člana uprave u skladu sa odredbama Zakona o trgovačkim društvima“, a za „štetu koja građaninu, pravnoj osobi ili drugoj stranci nastane nezakonitim ili nepravilnim radom vanrednog poverenika u poverenim mu poslovima u skladu sa ovim Zakonom, nadoknađuje država Hrvatska“, prenosi „Jutarnji“. Izvor: rs.sputniknews.com
