Pravda

On je napomenuo da je Crna Gora raj za kriminal i kriminalce i naglasio da „državoliku tvorevinu nastalu referendumskom krađom“ čuva MUP preko Uprave policije i ANB-a te poručio da će i dalje pružati otpor i tretirati ovaj sistem kao i do sada. „Crnogorska policija ni u najmanjoj meri nije garant bezbednosti za njene građane, jer se u ovoj zemlji svaki narko diler i ubica osećaju kao svoj na svome,“ kazao je Raičević i pojasnio da je u takvoj situaciji, „potpuno je normalno zagovarati da legalno stečeno oružje bude zadržano u privatnom posedu, jer se nikad ne zna kad će neki od naoružanih bandita koji slobodno šetaju Crnom Gorom, zakucati na vrata poštenog čoveka“. Saopštenje Raičevića prenosimo u celosti: MUP je preko Uprave policije, konkretno preko podgoričkog Centra bezbednosti, na dan  24.03.2017. godine podnelo krivičnu prijavu u redovnom postupku protiv mene zbog osnovane sumnje da sam počinio krivično delo pozivanje na otpor na štetu države Crne Gore. Dakle, pozivanje na otpor na štetu države Crne Gore je greh za koji treba da odgovaram. Dužan sam da pojasnim svoj stav i preduzete radnje zbog prijatelja, onih koji veruju i podržavaju rad mojih saradnika i mene lično. Crna Gora je raj za kriminal i kriminalce. I to nije slučajno, to i takvo rešenje je planski rađeno. Na čelu toga što sebe zove „država“ su kriminalci. Normalno, oni ne bi mogli da rade to što rade da nemaju na raspolaganju oružanu silu. Dakle, državoliku kriminalnu tvorevinu nastalu referendumskom krađom, čuva Ministarstvo unutrašnjih poslova, preko Uprave policije i Agencije za nacionalnu bezbednost. Brigu o sigurnosti kriminalaca na vlasti i njihovih partnera kako iz podzemlja tako i nadzemlja vrši policija. Za to vreme kriminalci na vlasti, njihovi članovi porodice i uži krug ljudi zgrću stotine miliona evra, naočigled svih onih koji su zaduženi da zaustave, onemoguće, procesuiraju i kazne prekršioce. Ovo je izvodljivo zato što je zakonodavna, izvršna i sudska vlast u velikoj meri sastavni dio šire kriminalne grupe koju predvodi kriminalac Milo Đukanović, a koju podržava takozvana „međunarodna zajednica“. Sve se dešava i naočigled  žrtava ovakvog sistema. Vrlo često žrtve kriminalnih aktivnosti Mila Đukanovića iznova i nanovo glasaju upravo njega kako bi mu omogućili još četiri godine nesmetanog bavljenja kriminalom i toliko vremena duže na slobodi. Mene lično nikada nisu niti će obavezivati nakaradna rešenja koja su proizvod bahatosti i zlih namera ljudi bez morala i skrupula. Da li ću pružati otpor, hoću. Da li ću tretirati ovaj i ovakav sistem kao do sada, hoću. Da li prezirem sve instrumente sa kojima raspolaže režim, odgovor je potvrdan. Prezirem kriminalce iz podzemlja, plaćene ubice, crne trojke, njihove šefove u ANB-u, kvazi kriminalce presvučene u kvazi biznismene koji prete, pominjući familiju i obračun sa mnom. One koji podržavaju moj rad ne treba da uveravam da ću nastaviti. Oni koji žele da me zaplaše uveravam da ću eventualni strah umeti da kontrolišem tako da ni u jednom trenutku neću dozvoliti da ono ugrozi moje dostojanstvo. Uputio sam par zahteva ministru unutrašnjih poslova za razgovor. Tražio sam procenu sopstvene bezbednosti. Od okupacionih vlasti sam tražio da otkriju ko su kriminalci koji su me tri puta u jednoj nedelji fizički, mučke, s leđa ili maskirani napali dok sam obavljao svoj radni zadatak. Očekivano nisam dobio odgovor. Od  tužilaštva sam tražio da mi dostave dokle su stigli sa otkrivanjem počinioca i procesuiranjem – ostao sam takođe bez odgovora. Svakako se neću baviti nelogičnostima koja se mogu naći u saopštenju koji potpisuje Tim za odnose s javnošću, ali ipak moram izdvojiti dio gde se navodi sumnja da sam pozivao građane na otpor i na neposlušnost prema zakonitim merama državnih organa, a takođe i suprotno Memorandumu o razumevanju između MUP-a, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Organizaciji za Evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Centra za demokratsku tranziciju (CDT) o realizaciji projekta „Poštuj život – vrati oružje“, kao i Strategiji za kontrolu i smanjenje malog i lakog oružja i municije. Malo li je. Na kraju, ukoliko organi imaju ideju kako da procesuiraju moj slučaj neka se odluče da li me terete, kako su naveli u zapisniku od 03.03. 2017. za izazivanje panike i nereda iz člana 398 KZ CG ili zbog osnovane sumnje da sam počinio krivično delo pozivanje na otpor na štetu države Crne Gore. Takođe, kad obaveštavaju javnost, a tu spadaju moji roditelji, deca, supruga, onda neka makar formulišu tačno  da li to rade nahođenju Slavka Stojanovića ili tužilaštva. Ko koga i zašto tu krije? Što se tiče same akcije „Poštuj život zadrži oružje – spreči nesreću“ koja je „uzbunila“ spavače ANB u režimskim medijima, hoću da naglasim da ona predviđa da mirnim, porodičnim ljudima treba omogućiti šansu da odbrane svoj i živote svojih članova porodice od napadača, u kritičnim situacijama. Crnogorska policija ni u najmanjoj mjeri nije garant bezbednosti za njene građane, jer se u ovoj zemlji svaki narko diler i ubica osećaju kao svoj na svome. U takvoj situaciji, potpuno je normalno zagovarati da legalno stečeno oružje bude zadržano u privatnom posedu, jer se nikad ne zna kad će neki od naoružanih bandita koji slobodno šetaju Crnom Gorom, zakucati na vrata poštenog čoveka. Činjenica: „Žrtva koja se suprostavi živi duže“. Krivična prijava doneta je samo dan nakon što sam obavestio crnogorsku javnost da će Unija za neutralnost pokrenuti tužbu protiv država članica NATO-a koje su učestvovale u bombardovanju Crne Gore,  te da će Unija uraditi sve što može da se referendum o priključenju CG NATO-u održi u Holandiji, ako je to nemoguće u Crnoj Gori. Izvor: IN4S