Konobari, sobarice, kuvari, recepcioneri, animatori, pomoćni radnici, skupljaju se poput sitniša za kafu, svaki je važan.
Radi se na mnogo frontova, od sajmova, oglasa, medijskih kampanja, potraga kroz agencije do korištenja društvenih mreža i ostalih modernih kanala kojima poslodavci nastoje da dođu do potencijalnih radnika.
Samo hotelima, a ove godine na tržištu ih je pedesetak više nego lani, u 2017. treba najmanje 20.000 radnika, najviše sezonaca, ali i stalnih, i ta će se brojka kroz par sledećih godina udvostručiti ako se ostvare planovi za rast investicija u turizmu.
U hrvatskom turizmu naime paralelno se odvijaju dva snažna procesa koji jedan drugom ne pomažu, a to su porast ulaganja u izgradnju hotela i kvalitetu, uz istovremen snažan trend iseljavanja kadra koji se prethodnih godina angažovao upravo na tim poslovima.
Opravdano je zapitati se zašto je to došlo kao iznenađenje, s obzirom na to da se znalo da ulazak u EU otvara tržište rada, a snažno se na svim nivoima radilo na porastu investicija.Štaviše o hiljadama novih radnih mesta piše se i u turističkoj strategiji do 2020.
Hrvatska je uprkos tome zakasnila da odgovori na pitanje gde će pronaći radnike, kako mobilizovati nezaposlene, obrazovati mlade, podsticati ih na nomadski način života na koji nisu navikli. Izvor: Poslovni dnevnik
