Crnogorska čizma na srpskoj glavi. Baš ovako bi, ne dao bog, hipotetički mogla da glasi udarna vest ako bi nekad nekom opet palo na pamet da kao 1999. NATO izvrši agresiju na Srbiju. Onomad je Crna Gora bila ta na koju su pored Srbije 78 dana padale bombe, a sutra bi mogla da bude ta koja će je napadati.
Naime, posle dosta odlaganja američki Senat je ratifikovao Protokol o pristupanju Crne Gore u NATO, pa je sad samo odluka na predsedniku SAD kad će i kako će se opredeliti. Najverovatniji ishod je da on potpiše odluku Senata.
Međutim, kako kaže aktivista crnogorskog Pokreta za neutralnost Marko Milačić, ratifikacija Protokola u Senatu je samo ratifikacija u jednoj od 28 zemalja, ali je najvažnija zemlja u kojoj treba da se ratifikuje ovako krucijalna odluka — Crna Gora.
Režim Mila Đukanovića i elite bliske njemu, kao da su svesne da bi ishod referenduma o pristupanju NATO-u bio nepovoljan po njih, pa ga i ne uzimaju u obzir već poodavno najavljuju da će odluku o tome doneti parlament. S druge strane, opozicija isto toliko vremena ponavlja da će ili biti referendum ili sukoba u državi.
Unija za neutralnost apelovala je na sve da podrže akciju za održavanje referenduma u Holandiji, na kojem bi se preispitala odluka holandskog Senata, kojom je ta država ratifikovala Protokol o ulasku Crne Gore u NATO.
Procedura sprovođenja referendumskog postupka bila bi istovetna onoj kad su holandski građani 6. aprila 2016. odbacili Sporazum o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji.
- To što je parlament zemlje koja nas je bombardovala glasao da budemo u savezu koji nas je bombardovao, da budemo, dakle, sa njima, razumljivo je: oni hoće da svi budu deo zla, da se time izbriše granica između dobra i zla, da ugase razliku između onih koji bombarduju i bombardovanih, između ubice i ubijenog, dželata i žrtve. Svaki ubica sanja da mu se otac i sin ubijenog pridruže u piru koji sledi - kategorički tvrdi Marko Milačić.
Možete li da zamislite, pita ovaj aktivista, to epohalno brisanje krivice i griže savesti! Tih 97 senatora koji su glasali za protokol, dodaje Milačić, sami priznaju da nisu bitni građani i Crna Gora, već poruka Rusiji.
- Koliko samo čovek, poput ovih ’ljudi‘ na vlasti u našoj zemlji, mora biti mali, pa da prihvati ulogu batine i da se njome hvali - rezigniran je Milačić.
Crna Gora je, podseća, preživela mnoge „NATO saveze“: i Osmanlije i Austrougare, i mnoge pre njih, vekovima. Borba protiv okupatora i pokušaja nove aneksije tek počinje, najavljuje Milačić. I tvrdi da je to je svedruštveni imperativ. Dostojanstvo je, kaže, u pitanju, ne NATO.
- Naše je da sad primoramo ove izdajnike na vlasti — to je najprecizniji izraz iako grubo zvuči — da o ovom pitanju odlučimo mi, jer ogromna većina — 84 odsto, čak i onih koji su za NATO, 68 odsto — želi referendum. Odbrana te većine je osnovna borba za demokratiju, za goli obraz - naglašava Milačić.
Međutim, ukoliko se crnogorski režim ipak odluči za glasanje u parlamentu Milačić najavljuje da će se prema Milu Đukanoviću, Dušku Markoviću, Filipu Vujanoviću i Ivanu Brajoviću odnositi prema zaslugama.
- Moramo se odnositi kao prema neprijateljima ove zemlje i izdajnicima. Kao prema nekom ko želi da ti udari na porodicu, a to su narod i zemlja, zar ne?! - ističe Milačić i pojašnjava da to konkretno znači da treba da urade sve što je moguće, a u granicama je ozbiljnog građanskog i nenasilnog otpora da to sprečimo.
Vojni analitičar i glavni urednik časopisa „Arsenal otadžbine” Viktor Murahovski kaže za Sputnjik da eventualno stupanje Crne Gore u NATO neće uticati na bezbednost Rusije već da će samo poboljšati bezbednosnu situaciju, jer Crna Gora neće povećati vojnu moć NATO-a, nego će postati kamenčić na vratu Alijanse, koja će biti primorana da izdvoji novac, kao i da se pozabavi modernizacijom crnogorske vojske i vojne infrastrukture 29. članice NATO-a.
Ono što zabrinjava, dodaje Murahovski, jeste to što će nakon učlanjivanja u Alijansu Crna Gora automatski snositi odgovornost za sve eventualne buduće zločine ove organizacije, jer kod njih je na snazi princip kolektivne odgovornosti, koji omogućava zemljama koje stvarno planiraju i izvode sve ove operacije širom sveta da izbegnu direktnu odgovornost.
- Naravno da je Rusija zabrinuta zbog eventualnog učlanjivanja Crne Gore u NATO, jer smatra da je realizacija plana ’EU=NATO‘ štetna po međunarodne odnose, ali to ne znači da će Rusija preduzeti recipročne mere ili formirati vojne jedinice za napad na Crnu Goru, to bi bilo smešno. Moskva odlično shvata gde se nalaze ključni položaji NATO-a u Evropi, i Crna Gora nije na tom spisku - precizira Viktor Morahovski.
Politikolog Aleksandar Pavić savetuje svima koji su protiv NATO-a u Crnoj Gori da se organizuju i postanu vidljivi, za šta će im biti preko potrebna pomoć medija.
- Znači da može da se u svet prenese slika hiljada ljudi kao demonstriraju i traže referendum i zahtevaju da pitanje NATO-a bude pitanje demokratskog izbora. I da se jasno pošalje poruka svetu da je sve drugo nasilje - pojašnjava svoje stanovište Pavić.
Ovo je stvar koja se tiče i bezbednosti Srbije, dodaje Pavić i smatra da bi bilo dobro kad bi se spojile anti-NATO organizacije i iz Srbije i iz Crne Gore.
- Mogu da primene gandijevske metode mirnih protesta i blokiranja institucija, to je i sam Gandi radio i to je sasvim legitimna stvar. Druga stvar je da se isto tako pošalje jasna poruka — čak i ako na silu usvoje prijem u NATO da to nikad neće biti priznato i da prvi put kad bude bila stvarno demokratski izabrana vlast da će ta stvar da se poništi - jasan je Pavić.
Najzad, Marko Milačić ponavlja da sve snage treba usmeriti na referendum i najavljuje, kako kaže, brzu ali ogromnu narodnu peticiju kojom bi se pokazalo koliko zaista naroda želi taj referendum. Izvor: rs.sputniknews.com
