Piše: Ivan Ristić Inicijalni rezultati postignuti liberalizacijom trgovine i investicijama nisu iskorišćeni kao baza za dalji razvoj i prosperitet. Princip „slaba Srbija – jaka Jugoslavija“ evoluirao je u princip „slaba Srbija – stabilan Balkan“, što je od postmiloševićevskih elita prihvaćeno kao ključno političko „vjeruju“. Bez obzira na najblaže rečeno problematičnu ulogu ovog istorijskog događaja, pred nastupajuće izbore ne mali broj ljudi priziva novi peti oktobar, dok pojedini krugovi na njemu neumorno rade.

Ono što su komunisti nekada bili, danas su tzv. antiestablišment partije. Okupljaju one koji suštinski ne razumeju prirodu sistema, politike i kontinuiteta, ali preko njih izražavaju protest protiv postojećeg uređenja i zagovaraju novo, na osnovama ispražnjenim od nacionalne suštine, i vešto izbegavajući odgovore na ključna pitanja. U tome se prepoznaje ideološka istovetnost i totalitarni konstrukt koji se u liberalnim krugovima brižljivo neguje u Srbiji. Kontinuitet su održale organizacije sa jakim destabilizacionim potencijalom, sličnim metodama rada i anarhističkim portfolijom prekopiranim sa udaljenih meridijana. Nekada je to bio Otpor, sada su to žute patke, Drugi krug i njima slične grupe. Oni koji su prigrabili pravo da odlučuju ko je sendvičar ili bot a ko ne, i čija je osnovna disciplina u životu podsmevanje na društvenim mrežama onima koji i ne mogu i ne umeju da im uzvrate, udarna su snaga organizacija koji osporavaju legitimitet institucija sistema i prizivaju zlokobne scenarije. Isti oni koji nisu razumeli da pad Berlinskog zida ne znači nužno slobodu za sve, danas ne razumeju da EU više nikada neće biti ono što je bila. Bilo da je oblačila majice sa likovima ratnih zločinaca ruku okrvavljenih Srbima, ili o sopstvenom narodu govorila da je nepismen i zaostao, samoproglašena elita je jedinstvena u jednom – osporavanju legitimiteta institucija sistema i pozivanju na nasilan scenario.

Kome je danas novi peti otkobar u interesu? Najpre delu liberalnih elita, koji takav razvoj događaja vide kao jedinu slamku spasa od narastajuće patriotske opcije u Srbiji, ali i novih međunarodnim okolnosti koje im sve većim protokom vremena sve manje idu na ruku. Zatim, u interesu je njihovim sponzorima iz dela međunarodne zajednice, kojima čak i kooperativan zvanični Beograd nije kooperativan u dovoljnoj meri i u skladu sa njihovom zacrtanom agendom. Na kraju, u interesu je retrogradnim pro NATO političkim snagama, jer novi peti oktobar za njih znači goli opstanak na političkoj sceni.

Iz petog oktobra i svih globalističkih nuspojava koje su usledile nismo naučili da demokratija i izgradnja institucija nikada ne mogu da dođu pre slobode i suverenosti. Nismo naučili da koliko god povod za neke izlive nezadovoljstva bio opravdan, pojedine organizacije, organizovane i finansirane iz inostranstva, imaju interes da ga iskoriste i po identičnom scenariju nameću rešenja koja su im po volji. Na kraju, nismo naučili da je subjektivna i ostrašćena podela na „pristojnu i nepristojnu Srbiju“ društveno konstruisana, dok se prava podela na one kojima je srpski interes ispred stranog i one druge, zanemaruje i potiskuje iz javnog diskursa sa jasno definisanom svrhom.

Ipak, dogodila se jedna kolosalna promena. Po prvi put je moguće govoriti o mnogobrojnim negativnim stranama samog petog oktobra i potonjih instaliranih nomenklatura bez straha od javnog žigosanja i osude. To je dobar početak u smeru menjanja svesti prema patriotskom stanovištu, i to je najvrednije nasleđe koje jedna generacija kao štafetu može da preda drugoj. Jer zgrade, mostovi i autoputevi se izgrade, životni standard se poboljša, ali urušena nacionalna samosvest i ponos jedne generacije zahtevaju nadljudske napore niza narednih, kako bi se sve vratilo u pređašnje stanje. Izvor: Vidovdan