Dobro pamtim da sam uoči rata u Hrvatskoj predlagao Aliji Izetbegoviću usred Sarajeva da Milošević i Tuđman iznajme ring, da stave rukavice i da boksuju. Da se oni lepo istuku, a da narod gleda. Uvek sam tvrdio i tvrdim: svaki narod je čestit, ma koje vere i boje bio! Ubeđen sam da Alija Izetbegović sa svojim iskustvom danas ne bi vodio ovakve razgovore, već bi sarađivao sa svim liderima u Bosni i regionu.
I kad sam 2000. godine pozvao Adema Demaćija u Beograd da održi predavanje na temu „Albansko-srpski odnosi, danas i sutra”, kao jednog od ideologa albanskog separatizma na Kosovu i Metohiji, Demaći samo što se bukvalno nije prekrstio. Robijao je 28 godina u Jugoslaviji zbog svoje težnje za stvaranjem velike Albanije i ja sam smatrao da je bolje da s takvim čovekom razgovaramo usred Beograda, da saslušamo njegove poruke, nego da se večito gledamo preko nišana.
NJegovo predavanje, u organizaciji BK grupe bilo je izvanredno posećeno, čitava srpska elita došla je da ga čuje, a potom sam ga pozvao da prošetamo zajedno Knez Mihailovom ulicom. On se poprilično uplašio, ali mu se, naravno, ništa nije dogodilo. Zato što je Beograd kosmopolitski grad, balkanski NJujork.
Često pomislim kako bih voleo da vidim bosanske lidere Izetbegovića, Dodika i Čovića da najmanje tri puta mesečno sede zajedno u Sarajevu, Banjaluci i Mostaru i dogovaraju kapitalne projekte za dobrobit svih kantona i njihovih građana. Da narod radi i zaradi! A ovako, umesto druženja i poruka o napretku, investitori će zaobilaziti BiH u najširem luku i siromaštvo će biti još veće.
Stranci smatraju političare i građane sa ovih prostora kao nedorasle ljude. Ne treba nam nikakav Hans ili DŽon da nas mire i uče kako da naša deca žive zajedno, i da misle da smo kao narod iz plemena Vikinga 21. veka. A mi moramo da pokažemo da smo na visini zadatka i da svi budemo u akciji zajedničkog prijateljstva, rušenja granica i građenja mostova. Kad su političari slabi, kad nemaju ekonomske rezultate, odmah posežu za ratnom retorikom, za širenjem mržnje, maskirajući tako svoju nesposobnost i lošu politiku.
Ali, zahvaljujući našem predsedniku vlade Aleksandru Vučiću, koji se pokazao kao harizmatični državnik i mudar strateg, očuvani su mir i stabilnost u Srbiji i regionu.
Srbija se sada nalazi u specifičnoj i delikatnoj situaciji, jer je u predsedničkoj kampanji. I, da se ne zavaravamo, postoje razni svetski centri moći i interesne grupe koje žele da se na Balkanu opet proizvede sukob i da se istorija vrati unazad.
Vučićeva strategija jeste da ima najveći stepen tolerancije da bi održao mir i političku stabilnost i on ne naseda na provokacije koje stižu sa svih strana. Naprotiv, Srbija je postala zrela država s jasnom političkom vizijom koju ima Vučić i svi pokušaji provokacije koji bi izazvali burnu reakciju Srbije završavaju se bez rezultata.
Za razliku od Bosne, Crne Gore, Hrvatske, Rumunije, Makedonije, Bugarske, samo je u Srbiji sačuvana politička stabilnost. Samo kad je zemlja politički stabilna može da razvija ekonomiju i da postane bogatija. Moramo da očuvamo imidž stabilne i snažne zemlje, da pokrenemo proizvodnju i povratimo uništene kompanije i fabrike. Tako ćemo sanirati posledice ekonomskog terorizma koji je od 2000. do 2012. godine opustošio našu privredu.
Uspeh političara ne meri se koliko daleko puca top, nego koliko su puni frižideri i džepovi građana. Kao biznismen i industrijalac koji okuplja, a ne razdvaja, kao čovek koji ruši granice, pozvan sam da kažem da su nam potrebni političari koji su za mir, stabilnost i ekonomsku saradnju, a nikako nesposobni politikanti koji bi da čitavu istoriju vrate unazad i izazovu haos, ratove i nesreću.
Aleksandar Vučić se u današnjoj generaciji srpskih političara pokazao kao jedini koji shvata ogromne izazove pred kojima se nalazi savremeni svet i kad toliko insistira na očuvanju stabilne Srbije koja vodi mirotvornu politiku, svestan je da je to jedina šansa da budemo srećnija i bogatija država. Posle više decenija, postajemo zemlja koja izvozi rešenja, a ne probleme!
Siguran sam da neće majke svoje sinove više da šalju u ratove zbog nesposobnih političara. Ni srpska, ni hrvatska, ni albanska, ni bosanska majka! Izvor: Politika
