Nikada kao poslednjih meseci, društvene mreže nisu korišćene toliko intenzivno u nekoj predizbornoj kampanji. Internet kampanju koriste gotovo svi kandidati u manjoj ili većoj meri. Internet tim Saše Jankovića je pre zvaničnog početka kampanje na Tviteru ustalio heštagove #bezstraha i #apel100 i po tome se pristalice ovog kandidata prepoznaju. Vuk Jeremić je uveo praksu da svaku tribinu na kojoj govori uživo prenosi na svom fejsbuk kanalu, a kasnije od inserata montira kratke spotove koje opet emituje na Fejsbuku i Tviteru.
Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić kaže da trend kopiranja Donalda Trampa širom sveta nije čudan. Kada je reč o pojačanim aktivnostima predsedničkih kandidata na društvenim mrežama, on ističe da pratimo američki trend, ali da je uticaj toga precenjen. Kod nas je ovaj vid promocije, kako naglašava, tek u povoju. Korisnici interneta ne predstavljaju reprezentativni uzorak.
- Jeremić, recimo, dosta polaže na nacionalnu opciju, a to su šire mase. Po obrazovanju i po statusu, društvene mreže nisu najbolje sredstvo da se dopre do njih. Internet može da bude deo kampanje, nikako oslonac. Nije siguran put ka dobrom rezultatu - navodi Pejić.
Lider SNS Aleksandar Vučić predstavio je dosta drugačije spotove od onih na koje smo navikli, a koji su uglavnom bili montirani od inserata sa mitinga i drugih događaja na kojima se Vučić pojavljivao.
- Vučić je evoluirao i kao ličnost i kao političar i to se vidi i u kampanji - rekao je on.
Pejić smatra da je uvek bolja kreativna imitacija od bukvalne. Uzeti ideju je, kako kaže, u redu, ali je treba prilagoditi uslovima, podneblju, mentalitetu.
Novost u kampanji predstavljaju i majice i plakati sa likom Saše Jankovića na kojima piše "vote for hope", identične onima koje je svojevremeno štampao tim Baraka Obame. Stručnjaci kažu da među Jankovićevim glasačima ima mnogo onih koji govore engleski, ali koliko je to dobro toliko je i loše, jer je usmereno na najviše desetak procenata populacije. Miroslav Šutić, stručnjak za marketing, kaže da danas sve na nešto liči, da je kopiranje logično, kao i da ono ne mora da ima pejorativni smisao. S druge strane, vrlo često stvari kopiramo na pogrešan način. - Globalna komunikacija i globalni trendovi su doprineli tom kopiranju. Ukoliko time dobijamo u estetskom smislu, nije loše. Zanimljivo je, međutim, kako su se svi kandidati veoma brzo prešaltali na internet. Mreže diktiraju globalnu komunikaciju i one su neminovne. Danas ih 50 procenata građana koristi, 50 procenata ne. Zato lokal treba da bude pokriven nekim drugim vidovima komunikacije - ističe Šutić. On navodi da se populizam u kampanji i rijaliti ponašanje dobro primaju i u SAD i kod nas. - Negiramo klasične institucije, sve postaje estrada, rijaliti. Tramp je poznat po tome, a imamo i kod nas Vojislava Šešelja sa sličnim stilom - navodi Šutić. Kada je reč o portalima putem kojih se uglavnom plasira negativna kampanja o kandidatima, i to smo preuzeli od drugih. - Usled ogromnog protoka tačnih i netačnih informacija, ljudi gube interesovanje. S druge strane, naš narod je sklon da saoseća s nekim koga drugi napadaju, pa može doći i do kontraefekta - zaključuje Vladimir Pejić. Nije sve spojivo kada su u pitanju društvene mreže, navodi Miroslav Šutić. - Ukoliko bi recimo Bogoljub Karić sa salatom izašao na društvene mreže, koje su dovele do estetskog napretka, to bi bilo kontraproduktivno i izazvalo bi sprdnju i podsmeh. Ciljna grupa kojoj je salata upućena nije na mrežama - ističe Šutić. Izvor: Blic
