Francuska, Nemačka, Španija i Italija žele da prednjače. To je jasno već samim tim što Poljska premijerka nije pozvana na samit. "Možda je to najbolja slika te 'različitosti'", komentar je Dojče velea. Budući koncept Evropske unije morate zamisliti kao jelovnik u restoranu, pokušao je da objasni situaciju jedan diplomata EU u Versaju: "Svako traži ono što mu se dopada, i što može da svari". Zemlje EU bi ubuduće trebalo da same odluče na kojim političkim poljima će tešnje sarađivati. Tako će biti formirane grupe država koje će se kretati različitim bzinama. Taj koncept je do sada kod manjih država stvarao bojazan da bi mogle da budu ostavljene na cedilu.

Različite brzine

"Ideja diferencirane Evrope, Evrope različitih brzina, dugo je stvarala velike otpore. Ali, danas se ta ideja nameće. Ili će Evropa eksplodirati", rekao je domaćin samita na kom su učestvovala rukovodstva četiri zemalje, predsednik Francuske Fransoa Oland, u intervjuu za evropske listove. Učesnici sastanka, nemačka kancelarka Angela Merkel, italijanski prelazni premijer Paolo Đentiloni, premijer Španije Marijano Rahoj i domaćin Oland bili su složni u oceni da koncept "diferencirane Evrope" može biti izlaz iz krize EU. "Moramo imati hrabrost i omogućiti da neki prednjače", rekla je Angela Merkel u Versaju. "Različite brzine su neophodne", naglasila je nemačka kancelarka i dodala da prinude, ipak, ne sme biti.

Spor oko azilanata

Planiran izlazak Velike Britanije iz Evropske unije dodatno je zaoštrio krizu. Ali, ona je postojala i ranije, smatraju diplomate EU. Kada su zemlje Istočne Evrope u jesen 2015. odbile da sprovedu u delo većinski donetu odluku o raspodeli izbeglica, bilo je jasno da je Evropska unija "stigla do granica svojih mogućnosti". Sada odlazeći francuski predsednik Fransoa Oland, kako kaže, želi da reši tu blokadu. EU bi prema njegovom mišljenju morala da bude pre svega brža i efikasnija. "Evropa postupa najčešće ispravno, ali prekasno, uvek prekasno", kaže Oland. On se požalio da svaka želja sledi svoje neposredne interese. Evropskoj uniji je, veli, potreban nov duh, inače će ona postati razvodnjena i na kraju propasti. Nemačka kancelarka Angela Merkel to vidi slično kao i Oland. "Mi smo u teškoj i nervoznoj fazi", rekla je, "Evropska unija je delo mira – a on može da se nađe u opasnosti brže nego što se misli". Italijanski predsednik se, shodno najvećem problemu svoje zemlje, založio za zajedničku azilnu politiku. On smatra da se svih 27 država moraju baviti temom migracije.

Težište na odbrambenoj politici

Prvi zajednički projekat, kako voleda se nazivaju, "koalicije voljnih" bi trebalo da bude odbrambena politika. Nakon što je Velika Britanija rešila da napusti EU, većina zemalja te zajednice hoće da bolje koordiniše svoju odbrambenu politiku i da formira zajednički glavni štab. No, diplomate EU su potvrdile da neće biti stvarana evropska armija, jer bi mogla biti pogrešno shvaćena kao konkurencija NATO paktu. I predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, u svojoj Beloj knjizi objavljenoj prošle nedelje naglašava da je prvi projekat "diferencirane Evrope" – bezbednosna politika. Oko toga je uspela da se složi većina zemalja EU. "Pretnja koju predstavljaju Rusija i međunarodni terorizam kao i novo izolacionističko ponašanje Trampove vlade u SAD traže evropski odgovor", smatra Junker. Portparol Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu Mihael Galer, rekao je da se EU nalazi na putu ka "odbrambenoj uniji": "Zemlje koje to hoće, već mogu da o tome donesu odluku kvalifikovanom većinom, a da pri tome ne moraju biti izmenjeni Lisabonski ugovori", izjavio je Galer u Briselu. Po njegovim rečima, bar će o zajedničkom finansiranju projekata naoružavanja i vojnih operacija moći da se brže odlučuje.

Otpor iz "Višegrada"

Na predstojećem rođendanskom samitu EU u Rimu krajem marta Oland i Merkel će pokušati da ubede druge šefove država ili vlada da od dosadašnjeg izuzetka načine – pravilo. Odgovarajući koncept bi trebalo da bude gotov pre početka samita. Ali, taj plan više ne važi. Sada bi trebalo da počne prava diskusija koja će biti okončana krajem godine. Otpor tome pružaju pre svega četiri "višegradske" države – Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka. Poljska premijerka Beata Šidlo je prošle nedelje rekla da bi EU u Rimu morala da donese konkretan projekat reforme, te da "različite brzine" ne smeju dovesti do izopštavanja određenih zemalja. Beata Šidlo inače nije pozvana u Pariz iako se nalazi na čelu pete po veličini zemlje EU. Diplomate EU u Versaju smatraju da je razlog možda u tome što Poljska nastoji da spreči novi izbor Donalda Tuska za predsednika Saveta EU. Poljak Tusk je u Poljskoj opozicioni političar, ali ga nemačka kancelarka Merkel i predsednik Francuske Oland podržavaju. Osim toga, EU upravo vodi postupak protiv Poljske u kojoj vidi povrede principa pravne države. Izvor: Dojče vele