Pravda

Piše: Mirjana Bobić Mojsilović Da je tako svedoči jedan skoro bizaran detalj – dok su naslovne strane novina preplavljene vestima o desetinama hiljada ljudi koji su potpisali podršku za kandidaturu Aleksandru Vučiću, i fotografija dugačkih redova u kojima ljudi strpljivo stoje da bi dali podršku opozicionom kandidatu Saši Jankoviću, dok agencije za istraživanje političkog raspoloženja javljaju da Vučić sigurno dobija izbore i da ima ogromnu podršku birača, dok tabloidi ne prestaju da javljaju kako iz pouzdanih izvora znaju ko su strani plaćenici i poimence licitiraju imenima izdajnika i mandžurijskih kandidata, dok je skupština zamrznula svoj rad – kako se direktni prenosi sednica ne bi koristili za predizborne kampanje, dva skoro bizarna događaja govore da su političke strasti u Srbiji u drugoj deceniji 21. veka, zakuvane do te mere da ponekad izgleda kao da smo se vratili u dvadeseti vek. Naime, koncert pop pevača Vlade Georgieva u Smederevu je otkazan. Ispostavilo se da je otkazan jer je Vlado Georgiev podržao Sašu Jankovića. Pokušaj da se koncert nekoliko dana kasnije ipak održi, podržalo je nekoliko desetina ljudi na društvenim mrežama – pa se prvobitna ideja o pevanju „Anđela“, principom akcije i reakcije, pretvorila u politički protest. Pokušaj da se ipak održi koncert nekoliko dana kasnije rezultirao je informacijama da je radnicima pojedinih javnih preduzeća prećeno da će izgubiti posao ukoliko se pojave na protestnom skupu inicijative građana „Koncert Vlade Georgieva – ipak ćemo održati“. Da stvar bude gora, pojedini mediji objavili su da je gradonačelnica Smedereva, koja je, po nalogu odozgo, navodno naredila da se zabrani koncert Georgieva, takođe zabranila crkvi (!) da ustupi struju za skup, pa su organizatori morali da nabave agregat. Mora biti da je sam đavo ovde umešao svoje prste jer Georgiev ima veliki hit „Anđele“, inače, zašto bi crkva pristala na ovu ucenu? Zanimljivo je takođe da se, prema rečima Georgieva, malo njegovih kolega usudilo da mu da podršku, jer ih je većina prestrašena. Što se straha tiče, jasno je da je strah mnogo moćno političko oružje, ali je takođe poznato u psihologiji da za sejanjem straha posežu oni koji su i sami okrznuti njime. U isto vreme nagrada za najčitaniju knjigu godine u bibliotekama Srbije, koju dodeljuje Narodna biblioteka, ukinuta je nekoliko dana pred dodelu, jer je ovogodišnji laureat, Dragan Velikić, takođe dao podršku Saši Jankoviću. Tim povodom u saopštenju za javnost, Velikić je napisao: „Ne kažem da je tako nešto neuobičajeno za ovo naše društvo, ali uznemirava kada se model najnižeg partijsko-birokratskog delovanja prenosi u milje Narodne biblioteke, književnosti i kulture.“ Ispostavlja se da je predizborna kampanja postala i pre nego što je počela, rat za ljudske duše – i u tom ratu, kako ispada, pobeđuje inat koji će imati kontraefekat. LJudi će možda više čitati, možda će više ići u biblioteke, možda će više slušati Vladu Georgieva, i možda će manje ići u crkvu koja je uskratila gajtan rabu božijem Vladi. Pa ipak, kada posle svega što smo prošli u poslednih 27 godina ponovo stignemo do tačke koja se zove isključivanje struje, ili ukidanje novčanog dela književne nagrade, zbog javno iskazane političke podrške možemo da se smejemo od muke. Sa druge strane, upravo ova dva mala detalja, više od svih izveštaja marketinških agencija o političkom raspoloženju i podršci, govore da možda i nije sve tako bajno u redovima onih koji mogu da okrenu prekidač. Georgiev je trebalo da bude pokazna vežba za one koji pevaju po trgovima – da nema trgova za pogrešne izbore. A onda se cela ta stvar sa Smederevom pretvorila u nešto mnogo opasnije. Nije Vlado Georgiev nameravao da postane Bob Dilan, ali su oni koji su mu isključili struju, od njega to napravili. A struja je, kao što nam je svima jasno, mnogo poskupela ovih dana, pa je logično da struja ne može tek tako da se arči, i Srbija je i dalje u velikoj kampanji štednje, pa novčane nagrade, logično, otpadaju, i sve je to za naše dobro, ali šta vredi kad ljudi to ne shvataju. Srbija je najblaže rečeno, neobična zemlja koju je teško razumeti. Usred ovih predsedničkih izbora i haosa koji se ponovo zakuvava na Balkanu, izgleda da Srbiju ovih dana, ipak, najviše interesuje jedan Aleksandar, koji nije ni Saša, ni Vučić – nego Aleksandar Čabarkapa. Rijaliti, od reči do reči. Izvor: Večernje novosti