Kako navodi “Wall Street Journal” američka administracija razmatra vojni napad protiv Severne Koreje. Američki zvaničnici su ukazali na moguće vojne dimenzije njihove strategije u nedavnim razgovorima sa saveznicima, ukazujući na to da je planiranje u poodmakloj fazi.
“Conservative Daily Post” je objavio da, prema rečima izvora bliskog Beloj kući, na samitu u februaru između predsednika Trampa i japanskog premijera Šinzo Abe, raspravljalo se i o izjavama da se trenutno razmatraju sve opcije za postupanje sa Severnom Korejom. Sredinom februara je zamenica savetnika za nacionalnu bezbednost Kejtlin Troja Mekfarland, upitala zvaničnike nacionalne bezbednosti o predlozima američke politike ka Severnoj Koreji.
Tokom rasprave Odbora za oružane snage u Senatu u decembru, senator Lindzi Grejem je otkrio, da je rekao da namerava da uvede ovlašćenje za upotrebu vojne sile da obezbedi predsednika sa zakonskim odobrenjem za preventivno zaustavljanje Pjongjanga u završetku razvoja njegovog ICBM-a.
Tokom govora početkom ove godine, Kim DŽong Un je tvrdio da je njegova zemlja spremna da počne testiranje interkontinentalni balističkih raketa koje imaju potencijal da dostignu SAD.
Severna Koreja testira balističke rakete poslednjih nekoliko godina, a nedavno je pojačala učestalost. 2016. godine Severna Koreja je obavila dva nuklearna testa i lansirala nekoliko raketa da izazove međunarodni gnev. Mnogi stručnjaci za kontrolu naoružanja veruju da bi do 2020. godine Severna Koreja mogla imati kapacitet da lansira minijaturni nuklearni uređaj na ICBM, sa dometom da udari bar zapadnu obalu. Mogla bi imati tu sposobnost i ranije.
Prošlog februara je Severna Koreja lansirala satelit u svemir, što je naširoko shvaćeno kao testiranje tehologie balističkih raketa dugog dometa. Test je ukazao da je Severna Koreja na ivici da razvije rakete koje bi mogle nosti oko 600 kg bojevih glava nekih 11.000 km. Veruje se da je Pjongjang u stanju da montira nuklearnu bojevu glavu na balističke rakete, ali je sposobnost da se minimalizuje nuklearni uređaj dovedena u pitanje.
Tenzije na korejskom poluostrvu su se nedavno pojačale, naročito nakon što je Pjongjang izveo testiranje balističke rakete 12. februara– prvo otkako je američki predsednik Donald Trammp preuzeo dužnost. To je snažno osudio Savet bezbednosti UN-a. Čak je i Kina rekla da će obustaviti uvoz uglja iz Severne Koreje do kraja godine, kao odgovor na testiranje. Ova zemlja mnogo zavisi od Kine, koja je snabdeva sa većinom hrane i energije i čini više od 70 odsto ukupnog obima trgovine Severne Koreje.
Zbog povećanih tenzija oko raketnih proba, oružane snage SAD-a i Južne Koreje su pokrenule niz godišnjih vežbi sa nekoliko stotina hiljada vojnika. SAD će takođe angažovati nosač aviona USS Carl Vinson, F-35 i bobardere B-1B i B-52 tokom vežbi. Američki sekretar za odbranu DŽejms Matis je rekao južnokorejskom kolegi Han Min-Kou da SAD “ostaje nepokolebljiva u svojoj nameri“ da odbrani Južnu Koreju. On je upozorio da bi svaki severnokorejski napad na SAD ili njene saveznika bio poražen i svaka upotreba nuklearnog oružja bi naišla na “efikasan i nadmoćan“ odgovor.
Vežba “Foal Eagle” će trajati dva meseca, do kraja aprila. Ovaj trening je usledio nakon tvrdnji Seula da je Pjongjang planirao ubistvo Kim DŽong-nama u Maleziji. Severna Koreja je u više navrata osudila vežbe kao pripreme za napad.
28. marta vlada Severne Koreje je formalizovala kupovinu zemljišta za instalaciju THAAD sistema. Prošle godine su se SAD i Južna Koreja dogovorile da zajedno izgrade odbrambeni raktetni sistem. I Rusija i Kina su govorile protiv THAAD-a, navodeći da će oni nastojati da intenziviraju svoje protivljenje ovom sistemu odbrane. Pentagon ima više od 75.000 vojnika sa sedištem u Japanu i Južnoj Koreji. Južna Koreja ugošćava njih 28.000.
Nema sumnje, SAD ima sposobnost za neočekivani prvi udar koji može oboriti nuklearnu infrastrukturu koristeći nevidljive avionne i krstareće rakete. Amerika može ograničiti upotrebu sile samo na nuklearni program u nadi da će sprečiti eskalaciju ili da može sprovesti operaciju velikih razmera da uništi vojni potencijal i promeni režim. U ovom drugom slučaju, američke snage u Južnoj Koreji će postati mete za osvetnički napad u ratu širokih razmera.
Konvencionalni napad na Severnu Koreju bi gotovo sigurno eskalirao u rat. Pjongjang ima vojsku od 1,1 milion vojnika, uključujući i korpuse mehanizovane pešadije, artiljerijski korpus, oklopni korpus i nekoliko pešadijskih korpusa. 13.000 komada artiljerije je raspoređeno duž demilitarizovane zone, 50 km od Seula.
Možda je brza, pobedonosna vojna akcija najbolji način da se SAD ujedini kako tekuće unutrašnje borbe između pro-Tramp i anti-Tramp snaga i talasi skandala udaraju medijske naslove. Kina je tvrd orah, a operacija protiv Irana će zahtevai veliku upletenost. Među zemljama koje su neprijateljski raspoložene prema SAD, Severna Koreja je najpogodnija za tu ulogu.
Postoji još jedna mogućnost – da se ožive šestostrani pregovori da spreče Pjongjang da razvije nuklearne ICBM, u zamenu za mirovni sporazum. SAD, Rusija, Kina, Japan i Južna Koreja, kao i drugi međunarodni giganti i relevantni akteri, mogu da udruže snage da daju novi impuls procesu pregovora.
SAD i Kina su ključni igrači, ali su se bilateralni odnosi pogoršali, naročito nakon što je Donald Tramp stupio na dužnost. Ova dva rivala su izgleda u sukobu. Rusija je u poziciji da posreduje i da ih spoji. Isto važi i za napetu situaciju u Južnom kineskom moru. Ove tri sile mogu ostaviti razlike po strani, i govoriti jednoglasno o konkretno ovom pitanju, jer nikome nije u interesu da Pjongjang razvije nuklearno oružje. Severna Koreja je još jedan problem bezbednosti koji treba hitno biti upućen na međunarodni nivo, pre nego što bude prekasno. Takođe bi trebalo da postane deo bezbednosnog plana Rusije i SAD-a.
Izvor: webtribune.rs
