U pismu koje je uputio tadašnjem šefu diplomatije Sergeju Lavrovu Milošević ga obaveštava o "aktivnim, namernim postupcima uništavanja njegovog zdravlja".
Tribunal, tvrdi Milošević, pokušava da ga otruje. Kao dokaz navodi da je analiza krvi od 12. januara 2006, čije je rezultate dobio 7. marta pokazalo prisustvo "izuzetno jakog leka koji se koristi za lečenje lepre i tuberkuloze", koje on nije koristio, buduči da u prethodnih pet godina nije koristio nikakve antibiotike.
- Oni koji mi ubacuju lek za lepru sigurno ne mogu da me leče. I oni od kojih sam branio zemlju u ratu i koji imaju interes da me ućetkaju takođe. Obraćam vam seu očekivanju da mi pomognete i zaštite od kriminalnih aktivnosti u instituciji koja radi pod znakom OUN i da što pre dobijem adekvatno lečenje u bolnici - napisao je Miloševića samo tri dana pre nego što je preminuo.
Jedan od Miloeševićevih lekara prof. dr. Vukašin P. Andrić izneo je zaključke u svojoj knjizi "Anatomija sudskog ubistva" u kojima tvrdi da su bivšeg predsednika Jugoslavije - ubili.
- U noći između 10. i 11. marta 2006. sve kamere u Ševeningenu su bile isključene, što je predstavljalo presedan. Slobodan Milošević je vrlo moguće preminuo dan ranije od zvanične verzije, ali je njegovo telonamerno držano u ćeliji E 04 više sati kako bi ispario lek za lepru "rifampicin", koji mu je namerno davan kako bi ga ubili - naveo je Vukašin u knjizi.
Na knjizi je, koju je finansijski pomogao Milutin Mrkonjić, radila i Marija Milošević kao urednik. Upravo je ona u ime porodice dala saglasnost da se knjiga objavi i tako objave dosad nepozanti detalji Miloševioćeve smrti.
- Zašto su baš kada je Milošević preminuo kamere, koji inače danonoćno nadziru pritvorenike, bile isključene?! Zašto tribunal nije obratio pažnju na to?! Šta bi kamere registrovale da su inače radile - pita se autor knjige.
Izvor: Kurir
