Predsednik Vladimir Putin ukaz o isporuci će potpisati tokom predstojećeg susreta sa Aleksandrom Vučićem u Moskvi. Time će biti ispunjeni svi uslovi da ruske letelice i zvanično ponesu oznake srpskih oružanih snaga. Velike su šanse da taj posao bude simbolično obavljen 24. marta - na 18. godišnjicu početka NATO agresije na našu zemlju. Dolazak "migova" u Srbiju očekuje se krajem meseca, a prema saznanjima našeg lista, sve letelice će istovremeno stići na Aerodrom u Batajnici, gde će biti predate na korišćenje Ratnom vazduhoplovstvu. Svečanoj primopredaji prisustvovaće i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu. Detalji dolaska "migova" iz Rusije za sada se zvanično ne objavljuju. Prema saznanjima "Novosti", postoje dva scenarija isporuke ovih letelica. - Razmatra se opcija direktnog preleta "migova" iz Rusije u Srbiju - kaže sagovornik iz vojnog vrha. - To još nije sasvim potvrđeno, budući da bi imalo i delikatnu političku notu. Jedna od ideja u ovom slučaju je i da avioni ušavši u naš vazdušni prostor, pozdrave Srbiju uzdužnim preletom preko cele njene teritorije. Druga opcija je isporuka letelica ruskim transportnim avionima, najverovatnije tipa "iljušin". Poseta ruskog ministra odbrane Šojgua biće i prilika da dve zemlje dogovore i sve tehničke detalje ovog sporazuma, ali i trasiraju buduću vojnu saradanju. Za sada je poznato da će ruski stručnjaci aktivno učestvovati u remontu dobijenih aviona, koji će biti obavljen u Vazduhoplovnom zavodu "Moma Stanojlović" u Batajnici. - Paket dogovoren između Beograda i Moskve, vredan 185 miliona evra, pored šest ispravnih i operativnih "migova 29" podrazumeva i isporuku raketa i seta delova. U njemu će biti i rezervni motori, alat i druge prateći sklopovi dovoljni za narednih 15 godina. Aranžman podrazumeva i izgradnju posebnog hangara i podizanje pokrivke uz aerodromsku pistu - navode u vladi. Zahvaljujući ovom poslu biće ostvaren plan državnog vrha da Srbija na raspolaganju ima eskadrilu od deset lovaca, neprekidno u pripravnosti da zaštiti vazdušni prostor.

Tenkovi i "buk"

Vojnom vrhu Srbije i Rusije predstoji i dogovor o detaljima isporuke tenkova, oklopnih vozila i drugog naoružanja. Nabavka borbenih sredstava iz Rusije, o kojima već postoji načelni dogovor, obavljaće se preko posebnog Srednjoročnog plana potreba Vojske Srbije, koji će biti analiziran na predstojećim sastancima Mešovitog komiteta za saradnju dve države. Plan će se odnositi na rok od pet godina, a u njegovom središtu naći će se sistem PVO "Buk" ili neki od sličnih varijanti raketnog naoružanja.

Zločinačka NATO agresija

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (kodno ime Operacija Saveznička sila (engl. Operation Allied Force) ili u SAD Operacija Plemeniti nakovanj (engl. Operation Noble Anvil)), u Srbiji poznato i kao Milosrdni anđeo ili NATO agresija, bila je završna faza rata na Kosovu i Metohiji, koja je trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja Republike Srpske u operaciji Namerna sila 1995. i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.

Intervencija NATO-a je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti zbog optužbi da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje kosovskih Albanaca. Neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea.

NATO je 24. marta 1999. godine u 19:45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ, da bi se kasnije vazdušni udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri.

Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 6.000 ranjenih. Tokom rata sa Kosova i Metohije je izbeglo nekoliko stotina hiljada Albanaca. Napadi su suspendovani 10. juna, nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije.

Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244. po kojoj SR Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom, ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom UNMIK-a i KFOR-a. Sa vojskom i policijom u Centralnu Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih nealbanaca.

Kosovski Albanci su 17. februara 2008. u Skupštini Kosova jednostrano proglasili nezavisnost Kosova i Metohije od Srbije, što Srbija ne priznaje.

Procene o gubicima NATO pakta veoma variraju. Izvori iz alijanse, sa kojima se kasnije saglasila i jugoslovenska strana, zvanično navode da su tokom bombardovanja oborena svega dva NATO aviona (F-117 i F-16), 9 bespilotnih letelica, 45 krstarećih raketa i 4 velika projektila, dok je veliki broj letelica oštećen ili se nakon dejstava srušio. Nezvanične procene navode znatno veći broj (do oko 100 letelica različitih tipova). Srpska vojska je na nogama, naređena vanredna provera borbene gotovosti!Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Večernje novosti