Od četvrtka u ponoć na snazi je izborna tišina, a to znači da će birači u Srbiji do nedelje u 20 sati moći da se odmore od konstantnog bombardovanja političkim porukama na TV stanicama i u dnevnoj štampi. Ipak, borba za glasove punim intenzitetom biće nastavljena na društvenim mrežama poput Fejsbuka i Tvitera, koje u Srbiji postaju sve uticajnije, ali i na pojedinim portalima, koje za kršenje izborne tišine nema ko da kazni.
Kao logično postavlja se pitanje ima li izborna tišina smisla i da li je treba zadržati u takvom obliku? Stručnjaci se slažu da je reč o zastareloj formi koju u najmanju ruku treba promeniti.
- Mislim da je predizbornu tišinu ne treba potpuno ukinuti, treba je zadržati bar na dan glasanja. Treba pustiti ljude da se malo odmore od izbornih konvencija i gostovanja kandidata i srede utiske - smatra Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka.
Slično misli i Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, koji navodi da je ona obesmišljena u eri interneta.
- Mada je ima u nekim zemljama zapadne demokratije, u ovakvom obliku kao kod nas ima je u malo država. Uvedena je 90-ih godina na prelasku autokratskih u demokratska društva - kaže za Vuković.
U SAD izborna tišina je potpuno ukinuta 1992. godine, i to ne samo zbog interneta. Američki Vrhovni sud je tada odlučio da kampanje mogu biti ograničene samo u toku izbornog dana, i to isključivo na biračkim mestima i u prečniku od sto stopa oko njih. Svaka šira ograničenja, rekle su tada sudije, bila bi neustavna s aspekta slobode govora. Slično je i u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Kanadi.
U većini bivših jugoslovenskih republika (Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji) predizborno ćutanje počinje 24 sata pre početka izbornog dana, odnosno u petak u ponoć ako su izbori u nedelju. Isto je i u Bugarskoj, Mađarskoj, Rusiji i Španiji.
U latinoameričkim zemljama predizborna tišina se razlikuje od države do države. U Hondurasu, na primer, traje pet dana dok u Paragvaju ona počinje 48 sati pre izbora. U Boliviji, Panami ili Kolumbiji tišina počinje dan pred izlazak na birališta, u Venecueli se ćuti samo u toku izbornog dana, dok se Švedskoj ona prepušta dogovoru stranaka.
Da je njen opstanak u ovom obliku besmislen, smatra i Ivan Ninić, član RIK-a, koji navodi da je i sam zakon po ovom pitanju nedorečen, bar kada se radi o kršenju izborne tišine.
- Osim REM-a, koji može da kazni TV stanice, ni u jednoj zakonskoj odredbi se ne navodi ko podnosi prijave u drugim slučajevima kršenja ćutnje. Savet za štampu nema mogućnost da kažnjava novine, a kablovske TV stanice su potpuno van kontrole. Tako da je poštovanje izborne tišine stvar dobre volje medija. Bilo je niz slučajeva njenog kršenja, i to ne toliko od medija koliko od učesnika izbora, ali mi nije poznato da je iko do sada kažnjen - objašnjava Ninić.
Izvor: Blic
Izvor: Blic
