Ruski eksperti smatraju da će Moskva samo u krajnjem slučaju odustati od podrške Asadu.
Situacija oko Sirije se ponovo usijava. Posle hemijskog napada u provinciji Idlib 4. aprila, za koji SAD i druge zemlje Zapada optužuju vlasti Bašara Asada (sirijska vlast i Moskva odbacuju krivicu zvaničnog Damaska), ceo svet je zapljusnuo novi talas izjava zapadnih diplomata o tome kako Asad treba da ode, a takođe i optužbi upućenih Rusiji koja podržava sirijske vlasti.
Zapadne zemlje razmatraju mogućnost uvođenja novih sankcija Rusiji zbog pružanja podrške Asadu. Za sada zemlje Zapada i njihovi saveznici u regionu samo apeluju na Moskvu da prestane sa pružanjem podrške Damasku. Kako saopštavaju mediji, upravo takvu varijantu je predložio Reks Tilerson u susretu u Moskvi. Da li je taj predlog realno ostvarljiv?
Moskva se, kao i uvek, pridržava oprezne retorike kada je reč o Siriji, naglašavajući da podržava zakonitu vlast u Siriji, a ne pojedine ličnosti poput Asada ili bilo koga drugog. Tako je 6. aprila portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov, komentarišući hemijske napade u Idlibu, rekao da podrška koju Rusija pruža Asadu nije bezuslovna. Peskov je ujedno istakao da Moskva i Damask pružaju jedno drugom „punu uzajamnu podršku“.
U situaciji kada Zapad i čitav niz zemalja u regionu (Turska, Izrael, arapske zemlje Persijskog zaliva) oštro kritikuju Asadovu vlast, Rusija i Iran je podržavaju. Na primer, predsednici dveju zemalja Vladimir Putin i Hasan Rohani okarakterisali su raketni napad SAD na vazduhoplovnu bazu u Siriji kao nedopustiva „agresivna dejstva SAD protiv suverene države“.
„Stav Kremlja se sastoji u tome da o Asadovoj sudbini treba da odlučuje sirijski narod, a ne Donald Tramp“, kaže Viktor Nadein-Rajevski, stariji naučni saradnik Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka. Po njegovom mišljenju, Rusija neće menjati svoje gledište kada je reč o sirijskom konfliktu i nastaviće sa pokušajima da pronađe dodirne tačke između legitimnih vlasti i opozicije na pregovorima u Ženevi i Astani, iako će posle nedavnog zaoštravanja situacije to biti veoma teško.
I pored značaja vojne podrške koju Siriji pružaju ruske vazdušno-kosmičke snage, uticaj Rusije na Damask ipak nije bezgraničan, podseća Grigorij Kosač, profesor katedre za proučavanje savremenog Istoka Ruskog državnog univerziteta društveno-humanističkih nauka. „Asad nikada nije bio pion u ruskim rukama. NJegovi potezi, postupci i izjave često su bili u suprotnosti sa zvaničnim gledištem Ruske Federacije“, smatra ekspert. Na primer, Asad je u više navrata govorio da političkom rešavanju krize i reformama treba da prethodi „potpuna pobeda nad teroristima“, dok se Rusija zalaže za što brže pokretanje političkog procesa.
Moskvi nije lako da utiče na Damask, ističe Grigorij Kosač, budući da je Asad njen glavni partner u Siriji. „Odustajanje od oslanjanja na Asada može dovesti do toga da Rusija izgubi sve što je stekla u Siriji jer sa opozicijom nisu uspostavljeni dobri odnosi, tako da je i mogućnost razvoja kontakata veoma ograničena“, rekao je Kosač. Rusija faktički nema prostora za manevar u odnosima sa Asadom, istakao je on.
Sa druge strane, eksperti smatraju da partnerstvo sa Damaskom ima svoje granice. Na primer, teško da će se Rusija odlučiti za direktan vojni konflikt sa SAD radi zaštite sirijskih vlasti. Komentarišući činjenicu da Rusija nije pokušala da obori rakete „Tomahavk“, kojima je Amerika 7. aprila bombardovala vazduhoplovnu bazu regularne sirijske armije u provinciji Homs, izvor blizak Ministarstvu odbrane rekao je za „Kommersant“: „Ruski sistemi PVO u Siriji pre svega štite rusku vojnu infrastrukturu. Mi nismo imali zadatak da zaštitimo celo nebo iznad Sirije“. A čime je to Rusija iznenadila svet, a povodom američkih provokacija u Siriji, pročitajte OVDE.
Izvor: Ruska reč