Novi nosač aviona „Štorm“ biće predviđen u narednom programu naoružavanja za period 2019-2025. Ratna mornarica će početi da ga koristi do 2030. godine, a eksperti kažu da je potencijalno mesto baziranja novog nosača aviona baza u Severomorsku.
Potreba za izgradnjom ovog broda postala je očigledna tokom sirijske vojne kampanje. Rusija je na obale Sirije poslala grupu brodova na čelu sa nosačem aviona „Admiral Kuznjecov“, ali taj brod već zastareva, jer je napravljen pre 30 godina i ističe mu radni vek.
Na palubi ’Admirala Kuznjecova’ bilo je tridesetak aviona, a na svakom američkom nosaču ih ima skoro 90. Da bi avion uzleteo sa ruskog nosača potrebno je nekoliko minuta, a sa američkog za jedan minut uzleću tri aviona. Pored toga, ima mnogo zadataka koje ruski brod danas ne može da izvrši, što znači da je potreban novi savremeni nosač aviona, kaže izvor iz vojnoindustrijskog sektora.
U današnjim geopolitičkim uslovima je neophodno da Rusija u cilju sopstvene zaštite od potencijalnih agresora bude prisutna u svetskom okeanu, smatraju eksperti.
„Nosač aviona je objekat sa koncentrisanom silom koja se može premeštati po svetu i diktirati uslove drugima. Naravno, za Amerikance jedan naš nosač aviona ne predstavlja ništa, jer oni imaju 19 nosača. Mi ćemo imati samo jedan, ili najviše dva, ali je to ipak sila koja se ne može ignorisati“, istakao je isti izvor.
Karakteristike „Štorma“
Po svojim parametrima ruski brod je sličan američkom nosaču aviona „DŽerald R. Ford“, smatra profesor Akademije vojnih nauka Vadim Kozjuljin.
„Štorm“, isto kao i „Amerikanac“, prema nacrtu ima slobodnu palubu, tj. nema raketno i artiljerijsko naoružanje kao sovjetsko-ruski nosač aviona „Admiral Kuznjecov“.
„To će biti ploveći aerodrom koji prati čitava eskadra“, kaže Kozjuljin.
Paluba za uzletanje imaće površinu od oko 14 000 metara kvadratnih, tj. biće velika kao dva fudbalska terena. Na palubi će biti četiri piste različite dužine za hvatanje zaleta, a sistem uzletanja će biti kombinacija parnog katapulta i zakrivljene piste u vidu skakaonice.
Kako je naglasio Kozjuljin, „Štorm“ neće imati naoružanje i zato će ga čuvati desetak brodova – fregate, torpedni brodovi, krstarice i podmornice.
Dva motora na nuklearni pogon RITM-200 će omogućiti „Štormu“ da razvije brzinu od 30 čvorova (30 milja na čas ili 55 km/č). Ukupan deplasman će iznositi 100 hiljada tona, a gaz 11 metara. Posada će brojati 4.000 članova.
Šta nedostaje nosaču aviona?
Osnovu palubne avijacije „Štorma“ čine lovci MiG-29K i pomorska verzija aviona pete generacije T-50, smatra Kozjuljin. Migovi su već u arsenalu ratnog vazduhoplovstva i već su testirani u Siriji, dok je mašina nove generacije T-50 tek u fazi dorade, a njena brodska varijanta je zasada tek u nacrtu.
„Pored toga, za nosač aviona ’Štorm’ biće potrebna i odgovarajuća infrastruktura. Za takav brod treba sagraditi specijalno pristanište, a treba osigurati i njegovu bezbednost dok je ukotvljen, i to u svim pravcima – na zemlji, vodi i u vazduhu. To znači da se na mestu njegovog baziranja mogu pojaviti dodatne jedinice PVO i obalske straže“, kaže Vladimir Jevsejev, vojni ekspert i zamenik direktora Instituta za proučavanje zemalja Zajednice nezavisnih država.
Po rečima eksperata, nosač aviona „Štorm“ će koštati državu između 350 milijardi i bilion rubalja (od 6,15 milijardi do 17,5 milijardi dolara), u zavisnosti od opreme koju će brod imati.
Zbog tako visoke cene i ekonomskih sankcija mnogi eksperti su skeptični prema izjavi da će brod biti sagrađen u varijanti koja je prvobitno zamišljena. Među te eksperte spada i Vladimir Pepeljajev, jedan od tvoraca prvog modela novog nosača aviona. U vezi sa tim su konstruktori već počeli da rade na konstruisanju broda koji će biti ekvivalentan „Štormu“ i imaće jednaku borbenu moć, ali manje gabarite.
