Pravda

Ivan Ivanović, predsednik Srpskog narodnog pokreta Naši, istaknuti srpski nacionalista i jedan od najhapšenijih političkih aktivista u Srbiji, u intervjuu za portal Komersant.rs, koji vam prenosimo u celosti, govori o aktuelnoj političkoj situaciji, o Rusiji, o srpskoj politici uopšte… Uopšteno, kako bi u kratkim crtama opisali aktuelnu političku situaciju u Srbiji? Autokratija pod velom kolonijalne demokratije, koja kako to obično biva promoviše vrednosti koje obezvređuju čoveka i građanina, ali i celokupni društveni poredak. Na delu su tendencije koje prete da uruše temelje na kojima počiva naša država. Zato je neophodno da u Srbiji dođe do suštinskih promena u svakom smislu, počevši od politike preko koje ćemo imati mehanizme za obnovu celokupnih društvenih prilika. Koji termin bi bio najadekvatniji za opis globalne političke situacije i stanja u svetu? Apokalipsa u najavi ili dehumanizacija u akciji. Protesti… Kako ih Vi vidite? Protesti su opravdani sa stanovišta običnog čoveka, građanina Srbije, obespravljenog, osiromašenog i izmanipulisanog. Međutim, prvi protest koji je započeo kao skup nezadovoljnih studenata i građana, pretvorio se u nešto sasvim drugo i svi ljudi koji izlaze na ulicu vešto se manipulišu i koriste za ostvarivanje ciljeva pojedinih interesnih grupa. Pre svega, mislim na liberalno-građansko političke opcije i krugodvojkaše, koji se gade na sam pomen tradicionalizma, rodoljublja i duhovnosti… Naše nezadovoljstvo prema sadašnjem režimu ne sme biti iskorišćeno za urušavanje države od strane ljudi poput Saše Jankovića, Vuka Jeremića, Boška Obradovića, koji su otvoreni eksponenti zapadnih agentura i ambasada. Ako uzmemo u obzir da se svakodnevno vrši borba ko će preuzeti proteste, da se na čelu kolone nalaze razne anarhističke grupe poput Marks21 i Anarho sindikalaca, te da se u koloni nalaze ljudi poput Staše Zajović iz Žena u crnom i ostalih perjanica NVO sektora, sasvim je jasno da su protesti dobili jednu drugu dimenziju. Najveći problem je što mnogi učesnici protesta to ne primećuju i sve te navode smatraju režimskim blaćenjem. Podsetio bih sve nas, na čuveni govor Slobodana Miloševića pred drugi krug izbora 2000. godine, do kojeg nije došlo zbog nasilne revolucije koja se dogodila, koji je do tančina objasnio šta će se dogoditi sa Srbijom… Svi su mu se smejali. A sada je taj govor maltene proročki, i često ga možemo videti u medijima i kako ga mnogi politički analitičari citiraju. Ne bih želeo da nam se tako nešto ponovo dogodi. Rušenjem sistema i institucija, ne ruši se režim, nego država. Saša Janković najavljuje politički pokret. Glupiranje „sateranog u ćošak“ ili herojska borba za Srbiju? Saša Janković pokušava da svoj izborni rezultat pretoči u nešto konkretno. A to je njegova želja da postane lider pro-zapadne opozicije. Saša Janković je recidiv kruga dvojke i u ideološkom smislu ne postoji nijedan segment u kojem bih mogao da se složim sa njim. Počevši od nacionalnih i ekonomskih, pa sve do kulturoloških pitanja. Duhovnost namerno izostavljam, jer njih posmatram kao Bogoborce, koji bi se rado obračunali i sa SPC, ako im se ukaže prilika. Ako bi imali poluge vlasti… Tri stvari koje bi prvo uradili? Vlast je opasna kategorija, privlačna, ali i zahtevna za one koji bi suvereno da vladaju. Polazim od čoveka, najelementarnijeg. Zaustavio bih dalju kolonizaciju zemlje i pretvaranje Srbije u protektorat zapadnih sila. Zatim bih podsticao domaću proizvodnju i izvoz, jer u siromaštvu nema patriotizma u današnje vreme na žalost. Kada čovek dostojanstveno i pristojno živi onda je lako baviti se i drugim pitanjima koja su suštinska, ali od svakodnevne borbe za puku egzistenciju, ljudi to ne vide. Onda bih obrazovanje uzdigao na nivo koji zaslužuje, kao i kulturu. U ovim oblastima se gradi i brani naš srpski identitet. Mi smo poljoprivredna zemlja, u kojoj svaka semenka koje se poseje rađa, ali rađaju se i talentovana deca koja će nas naslediti, a koliko će ona imati veze sa našom kulturom, tradicijom i duhovnošću zavisiće od naših ulaganja. Vaše mišljenje o trenutnim odnosima sa Rusijom? Rusija dosta pomaže Srbiji na međunarodnom planu, pre svega oko Kosova i Metohije i pritisaka koji dolaze sa zapada, koji nas neprestano uslovljava da i sami priznamo nezavisnost naše južne pokrajine. Što se tiče nadanja pojedinih rodoljuba da će ruski uticaj i pomoć u Srbiji biti mnogo veći i da će se Rusija direktno mešati u unutrašnju politiku kako bi na vlast došle pro-ruske partije i pokreti, to smatram šarenom lažom i da od toga nema ništa. Srbija treba da razvija duboku saradnju sa Rusijom u raznima oblastima, počevši od ekonomije i poljoprivrede, pa sve do vojne indistrije i kulture i duhovnosti. To je naša šansa kako bi urušenu srpsku ekonomiju podigli na noge. Mislim da nam je sada istorijska prilika za tako nešto, jer moramo uzeti u obzir naklonost predsednika Vladimira Putina prema Srbiji. Šta će biti posle njega, i kakvi će biti odnosi Rusije prema Srbiji, niko nam ne može garantovati. Najveća opasnost po Srbiju i srpski narod u regionu? Postali smo lak plen neoliberalnih kolonizatora. Najveća opasnost po Srbiju smo upravo mi Srbi, koji smo spremni na svaki vid izdaje zarad malo ćara i vlasti i na to nas podseća narodna poslovica, koja je kod nas na žalost uvek aktuelna, „Ne daj Bože da se Srbi slože“. A da li će se to ikada promeniti i da li ćemo ikad stići do one druge poslovice „Samo sloga Srbina spasava“, zavisi isključivo od nas. Kada nam interes države i naroda bude preči od našeg ličnog, tada će nam i krenuti bolje. Većih neprijatelja od nas samih na žalost nemamo. Šta bi poručili aktuelnim vlastima i novoizabranom predsedniku Srbije? Nije sva moć u tome da imate sve, nego da svime vladate ljudski i po dobrim zakonima. Dakle, postaviti prave ljude na prave pozicije. Iako zvuči kao utopija, da ljudi mogu nešto da promene u sistemu koji je veoma urušen, mi verujemo i usuđujemo se da možemo. Zato i čekamo svoju priliku i sasvim je izvesno da naše vreme uskoro dolazi. Izvor: Komersant.rs