Ta Devičanska ostrva preselila su se u Republiku Srpsku, u Zvornik. Pitoma varoš na levoj obali Drine preko noći dobila je oreol svemoći. U toj varoši sve je dozvoljeno, u Zvorniku možeš da kupiš sva zakonska prava, ljubav, sreću, možeš da imaš podanike, državni službenici su vaše moderno ali pravo roblje – ako imate stomak drumskog razbojnika i adekvatnu kintu.
U Zvornik se pre desetak godina, sasvim ozakonjeno uselio nečastivi. Đavo je umešao svoje prste u dnevni život kasabe, događaju se neprirodne stvari, a od kasabe kao da je i dobri Bog digao ruke. Portal Pravda početkom decembra objavio je priču o enormnoj pljački fabrike „Aumina“ od strane Litvanske UKIO banke koja je pre petnaestak godina kupila fabriku glinice „Birač“ u Zvorniku. Nekoliko godina kasnije akcionari Birača, koji su vlasnici fabrike 48 odsto s pravom zlatnog glasa, otkrili su da ih UKIO banka, sa još četiru povezane litvanske firme, pljačka da su godinama isisavali novac iz Birača i na taj način orobili firmu za više stotina miliona KM. Kad su pljačkaši bili provaljeni, oni su u Litvaniji napravili „krovnu firmu“ Evropa Birač, koja je na ime firme Birač Zvornik uzela kredit od 80 miliona evra, koliko je izbosio gubitak četiri povezane litvanske firme.
Pošto Birač Zvornik i ćerka firma Alumina nisu mogle da vraćaju anuitete, stavljeni su pod stečaj, što je bio jasan alarm istražnim i pravosudnim organima Republike Srpske da provere poslovanje i nove kredite „Birač Evropa“. Otkrili su organizovanu kriminalnu bandu, Litvanci su preko noći pobegli kući. U međuvremenu UKIO banka je bankrotirala, napravili su gubitke od 800 miliona evra, pa su raspisali tender na „dugove Birača“ od 155 miliona KM. Deo tog duga za deset odsto vrednosti kupila je firma „Pavgord“, vlasništvo kontraverznog biznismena Gordana Pavlovića iz Foče.
Ovaj slučaj završio je pred Okružnim privrednim sudom u Bijeljini, presuda se očekuje za 24. april, uz osnovnu napomenu da po Zakonu o deviznom poslovanju RS da UKIO banka nije rezident, što znači da svako devizno poslovanje sa stranim firmama koje nisu domicilne moraju da se prijave Ministarstvu finansija i tek kad se odobre imaju legalitet, što u slučaju „Pavgorda“ i UKIO banke nije bio slučaj.
E sad počinje bajka o Zvorniku sa Devičanskih ostrva: Kako su najbolji učenici Ostapa Bendera dojahali u Zvornik i kako svetska literatura nikad neće oprostiti Iljfu i Petrovu, slavnim Rusima, što su prerano umrli, a mogli su da napišu nastavak kapitalnog dela Dvanaest stolica. A ovako nekakva novinarska škrabala moraju da rade njihov posao.
Nastavak bajke počeo je 12. aprila, pre nekoliko dana, kada je Osnovni sud u Zvorniku,postupajući sudija Jelena Todorović, donela izvršnu presudu koja blokira račune „Alumine“ da bi „Pavgord“ naplatio 155 miliona KM! Ova presuda je doneta uprkos tome što je u toku sudski proces u Okružnom privrednom sudu u Bijeljini na istu temu, znači viša pravosudna instanca i što se isti predmet u postupanju pred Okružnim sudom u Banjaluci.
Ali to nije kraj zvorničke devičanske bajke. Rukovodstvo „Alumine“ odmah je uputilo pismo predsedniku RS Miloradu Dodiku, premijeru Željki Cvijanović, ministru pravde Antonu Kasipoviću, gde upozoravaju na nezakonitu odluku Osnovnog suda u Zvorniku, koja će „Alumini“ koja zapošljava 1 400 radnika i koja danas iuuzetno posluje, učiniti nesviđene gubitke. Okružni sud u Banjaluci je već 13. aprila uputio nalog Okružnom sudu u Zvorniku da ukine predsudu o blokadi. Sudija Jelena Todorović je odgovorila u stilu, moram da konsultujem Pavgord (?), ustvari odbila da sprovede nalog suda iz Banjaluke. Oglušila se i na urgenciju banjalučkog suda koja je stigla istog dana poslepodne.
Prestava će biti kompletna, odmah posle Vaskrsa, u Zvorniku počinje nova „Revolucija Boljševika“. Radnici „Alumine“, građani Zvornika koji nisu potlaćeni,rudari iz rudnika boksita Milići i rudari iz Srebrenice stući će u Zvornik s porukom: „Ne damo Aluminu Zoranu Stevanoviću i Gordanu Pavloviću“. Biće gusta ta čorba koju treba da kusaju Pavlović i Stevanovi ili Milorad Dodik, radnici „Alumine“ i ceo ovaj kraj.
U tekstu Pravde objavljenom početkom decembra prošle godine, apostrofirali smo Zorana Stevanovića, dugogodišnjeg gradonačelnika Zvornika kao ključnog čoveka iz senke koji upravlja otimanjem „Alumine“, što je on u pomenutom tekstu indirektno priznao. U međuvremenu raspolažemo novim saznanjima da iza Pavlovića i Stevanovića stoje krupni igrači, među kojima je jedan bivši predsednik RS i bivši ministar u Vladi RS.
U savkom slučaju, došlo je vreme odluke – Ili Stevanović Pavlović, ili Republika Srpska?
Nema sumnje, Zoran Stevanović je gazda Zvornika i okoline, on je to uz dozvolu vlasti u Banjaluci. Da nije tako, on bi od države Republike Srpske imao drugačiji, odnosno adekvatan tretman.
Zanimljivi su komentari na sajtu Biznis. Ba. O najnovijim događajima oko „Alumine“: „Zorane Stevanoviću, šta ovo radiš? Uništavaš Aluminu!1 400 ljudi izgubiće posao da ti i Goci naplatite kriminalno potraživanje. Državo ima li te da uhapsiš kriminalce?“. Drugi čitalac šeruje ovu poruku:“Račun je blokirala kriminalna hobotnica za koju svi znaju, samo što ih niko nije uhapsio“. Ili:“Blokada Alumine je vrhunac kriminalnih aktivnosti zvaničnika i fočanske bande. Propali smo. Pa još:“Zorane Stevanoviću...objasnićeš tužilaštvu da li ste se ti i Gordan Pavlović videli sa predsednicom suda u Zvorniku Slavicom Tadić i zbog čega“?
Gradonačelnik Zvornika Zoran Stevanović sklon je poslovnim avanturama. Nedavno je Okružno tužilaštvo u Beogradu podnelo protiv njega krivičnu prijavu zbog sumnje pranja novca. On sa svojom građevnskom firmom iz Loznice počeo je da gradi stambeno poslovni prostor u elitnom beogradskom naselju Vračar veličine od nekoliko hiljada kvadrata s predsračunskom vrednošću od pet i više miliona evra. Postavili su pitanje kako neko ko ima platu od 1.500 evra može da gradi ovakav objekat? Gradnja je blokirana, ali novac govori da iza njega stoje imućnije i bolje pozicionirane fizionomije...
Sve priče o Zoranu Stevanoviću, Gordanu Pavloviću, Litvancima Alumini, enormnom crnom novcu koji teče ulicama Zvornika i okoline, sve je jasno Jasno je i to šta je činiti predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, njegovoj Vladi i njegovoj političkoj partiji SNSD.
Ako u slučaju Alumine pobede Zoran Stevanović i Gordan Pavlović, Milorad Dodik bi morao da prizna da Republika Srpska nije država nego parče ledine ograđene klimavim plotom. Morao bi za sledeće parlamentarne izbore da učini sve što je u njegovoj političkoj moći, da za predsednika Republike Srpske postavi Zorana Stevanovića, a za premijera Gordana Pavlovića!
Izvor: Pravda/Đoko Kesić
