Pravda

Piše: Holger Šapic (Holger Zschäpitz), Die Welt Centralna banka Rusije je u februaru povećala rezerve zlata za novih 9,3 tone. Sada su te ruske rezerve premašile 1.650 tona i veće su nego ikad od vremena kraha Sovjetskog Saveza. Ovo navodi na samo jedan zaključak. Kremlj želi da slomi ekonomsku dominaciju Amerike i Evrope. Za razliku od dolara ili evra, zlato je valuta bez države. Nad njim ni jedna vlada nema pravo glasa i zato taj plemeniti metal koriste autoritarni vladari. Mnogi eksperti su već otvorili pitanje: Hoće li Putin i posle pobede Trampa nastaviti da smanjuje svoju ekonomsku zavisnost od Amerike. Poslednji podaci svedoče - da hoće. Jer, Putin je od novembra 2016. rezerve zlata Rusije povećao za 72 tone. Politički savetnik i autor više knjiga DŽejms Rikards tim povodom naglašava: "Putin kupuje zlato zato što računa da će u dugoročnijoj perspektivi poverenje u dolar opadati ili da će dolar biti korišćen kao oružje protiv njegove zemlje. Zato je ulaganje u zlato idealna zaštita od toga. Kod Putina nema emocija. On - u svom odnosu prema Trampu i dolaru - vodi računa o svojim i interesima svoje zemlje". Kremlj svih poslednjih 15 godina tiho, ali sračunato povećava svoje rezerve zlata. Taj program je startovao još u vreme vladavine DŽordža Buša-mlađeg, a sve se nastavilo za Obamine ere. Iako je sada u Beloj kući Tramp, nema znakova da će Kremlj prestati da kupuje zlato. Od toga ga nije odvratila ni situacija sa rubljom i cenom nafte. Na kupovinu zlata nije uticala ni ukrajinska kriza. Čak su kupovine u jednom momentu bile naglo povećane. Ne radi se o o ideologiji već o strateškom planu. Na ovaj zaključak navodi i činjenica da je Moskva, paralelno sa gomilanjem zlata, znatno smanjila svoje rezerve u američkim državnim obveznicama. Od 2014, Putin se oslobodio tih papira u vrednosti 60 milijardi dolara. Sada Rusija u američkim obveznicama drži samo 86 milijardi dolara, a to je - 100 milijardi manje nego u najboljim vremenima. Moskva više nije ni među deset najvećih kreditora Amerike. Trenutno, čak i Irska, Švajcarska ili Brazil daju SAD-u više novca nego Rusija. Poznato je da je turbulentnim vremenima slab onaj ko daje kredite, a ne onaj ko ih uzima. Zlato je za Putina svojevrsna polisa osiguranja. Taj metal se kotira u celom svetu, a njegova količina se ne može beskonačno povećavati. Države koje kupuju zlato s jedne strane gube deo vlastite gipkosti sa zlatnim polugama. Na njih ne ide ni kamata. Ali, zlato štiti od uzleta i padova na valutnim tržištima. Kupovina zlata pokazuje do kakve vladavine je stalo Putinu. Zbog čega bi onaj ko veruje u mir i detant povećavao rezetve krizne valute? Međutim, i neke druge zemlje su izgubile poverenje u dolar i politiku SAD i traže svoju nezavisnost u zlatu. Kina je takođe značajno smanjila svoje zalihe američkih državnih obveznica i povećala rezerve zlata. Peking sa svoje 1.842 tone zlata drži šesto mesto u svetu po rezervama tog plemenitog metala, a deo tog zlata je kupljen prodajom američkih obveznica. Od 2014. do danas, Komunistička partija Kine oslobodila se od američkih obveznica u vrednosti od 300 milijardi dolara, a kupila je 775 tona zlata. Rusija i Kina zajedno raspolažu sa 3.500 tona zlata - što je 1.500 tona više nego što su imale 2013. godine. Zajedno su se ratosiljale američkih obveznica u vrednosti 400 milijardi dolara. Sa finansijske tačke gledišta, to predstavlja pomeranje polova vlasti od Amerike prema istoku. Čak je i bivši šef američkog Sistema federalnih rezervi Alan Grinspen nedavno priznao da je u toku "moćno pomeranje" u odnosima među velikim državama. U intervjuu magazinu Goldinvestor, rekao je: "Zlato je ultimativna politička polisa osiguranja". Izvor: fakti.org