Piše: Petar Iskenderov
Novi predsednik Srbije Aleksandar Vučić očigledno teži da „uravnoteži“ vojno-strateške vektore u politici svoje zemlje. Upravo u takvom kontekstu treba razmatrati njegove poslednje izjave o želji Beograda da dobije zenitno-raketni kompleks S-300 iz Rusije ili Belorusije. Odgovarajuća izjava čula se samo nekoliko dana posle pregovora šefa srpske države sa američkim kongresmenom DŽonom Mekkejnom – koji je obećao Srbiji svestranu vojno-tehničku pomoć SAD i istovremeno upozorio Beograd da ne produbljuje saradnju sa Rusijom.
U ovom trenutku Srbija ima širok prostor za manevrisanje po pitanju dobijanja savremenih sistema protivvazdušne odbrane pošto Beograd nije ni sa jednom stranom potpisao odgovarajući sporazum. Po ovom pitanju Rusija je vodila neformalne diskusije još od vremena Slobodana Miloševića, 90-tih godina. Međutim, tadašnji srpski i jugoslovenski lider ograničio se samo na „deklaraciju o namerama“, ne želeći da ulazi u sukob sa Zapadom i očigledno težeći da iskoristi temu kompleksa S-300 u svojstvu aduta za trgovinu sa SAD i NATO.
Sada već situacije počinje da dobija realnije obrise. Kako priznaje sam Vučić, „po pitanju S-300 nema sporazuma“. „Ja sam to pomenuo na pregovorima sa predsednikom Putinom i mi smo razgovarali o tome. O tome sam razgovarao i sa predsednikom Lukašenkom“, saopštio je predsednik Srbije detalje svojih pregovora sa ruskim liderom nedelju dana uoči srpskih predsedničkih izbora.
U Moskvi za sada ne žure da potvrde ili opovrgnu informaciju o progresu na pregovorima o isporuci u Srbiju zenitno-raketnih kompleksa S-300. Dmitrij Peskov, pres-sekretar predsednika Vladimira Putina, odgovarajući na pitanja koja su zainteresovala ruske i srpske medije, istakao je da to pitanje spada u kategoriju „osetljivih“ i ono je predmet razgovora na najvišem nivou.
Pored toga, prema svedočenju predsednika Srbije, za vreme njegovih nedavnih pregovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Moskvi, posebno su razmatrana pitanja isporuke Beogradu aviona MiG-29 i ruske oklopne tehnike.
Informacija o zainteresovanosti Srbije za ruske zenitno-raketne komplekse pojavila se na fonu „procurelih“ informacija koje se očigledno nisu slučajno pojavile u hrvatskim medijima, o navodnim isporukama iz Rusije S-300 Hrvatskoj, uz kršenje embarga UN tokom 90-tih godina.
U diskusiju se uključio i predsednik Srbije. On je istakao da je posle toga, kad su ruske vlasti zvanično opovrgle te optužbe, povod za razmatranje postao iscrpen. Pored toga, kako je napomenuo Vučić, S-300 „nije igla, da bi se mogao sakriti“.
Ranije je Ministarstvo inostranih poslova Rusije zvanično demantovalo isporuku ruskih raketnih sistema Hrvatskoj uz kršenje embarga UN. Zamenik direktora Departmenta za informisanje i štampu ruskog spoljnopolitičkog resora Artjom Kožin je napomenuo da se „Rusija bez promene pridržavala svojih međunarodno-pravnih obaveza, pa tako i povodom primene režima embarga na isporuke naoružanja sukobljenim stranama tokom jugoslovenske krize 1991-1995. godine“. „Smatramo da ove publikacije predstavljaju provokaciju, koja grubo krši činjenice, da su usmerene na diskreditaciju politike Ruske Federacije na Balkanu“, podvukli su na Smolenskom trgu.
U datom konkretnom slučaju poznati su i konkretni naručioci antiruskog scenarija. Prema raspoloživim informacijama, odgovarajuća informativna „patka“ pripremljena je u određenim antiruskim krugovima istovremeno u Zagrebu, Kijevu i Vašingtonu. Kao što s tim u vezi veoma slikoviti prenosi srpski dnevni list Politika, put S-300 „počeo je u Ukrajini, odmorio u Zagrebu i završio u SAD“.
Cilj ovakvih optužbi kod svake zainteresovane strane je jedan, ali svaki je antiruski (a takođe i antisrpski). Kod ukrajinske vladajuće elite – da predstave Rusiju kao zlobnog narušitelja pravila i normi UN i kao „švercera oružjem“ kako bi se pod tim izgovorom izbeglo sopstveno učešće u formatu Minskih pregovora za regulisanje situacije u Donbasu. Cilj Hrvatske je podlokati rusko-srpsku saradnju u vojno-političkoj oblasti. A za antiruske krugove u Vašingtonu istorija sa mitskim isporukama S-300 u Hrvatsku – ugodan je izgovor da se pooštri pritisak na Donalda Trampa kako bi se igralo na njegove političke slabosti i kako bi se naterao da zauzme žešću poziciju prema Rusiji u tako ključnim pitanjima kao što je pitanje oko Sirije, Irana ili Severne Koreje. U informativnom ratu, kao što je poznato, dobra su sva sredstva – pogotovo tako moćna kao zenitno-raketni kompleksi. Makar bili i fantomski – kao u slučaju sa sadašnjom hrvatskom aferom.
Rakete "zaparale" nebo, ruska Baltička flota napala neprijatelja. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Fond strateške kulture
