On je dosoljavan nerealnim i neracionalnim optužbama na račun Kremlja, paljen pre, tokom i posle parlamentarnih izbora, a kulminacija se očekuje u naredni petak.
„U Crnoj gori se, očigledno, stvara nepovoljna situacija za Ruse“, rekla je nedavno portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova i pojasnila da je „rusofobija strana Crnogorcima i počiva potpuno na savesti političara ove države“.
Dve rečenice Zaharove dovoljne su i političkom laiku, a ne ozbiljnim hroničarima, da shvati celokupnu vertikalu odnosa (nove) Crne Gore i Rusije.
Naime, narod hoće — jedno, udvorička vlast koja misli glavom Brisela i Vašintona — drugo.
Zato Rusija, iz usta Zaharove, poručuje da ne isključuje moguće provokacije na račun ruskih građana u Crnoj Gori i njihovo hapšenje pod sumnjivim okolnostima ili izručenje trećim zemljama.
U — geografski i prema broju stanovnika — malim državama kao što je Crna Gora, zna se ne samo šta misli svaka kuća, i ne samo šta misli svaki čovek u svakoj kući, već se zna i u kojem ćošku u tim kućama se nalaze prljave čarape.
Ako se vlast oglušuje o većinsku volju stanovništva, jedino objašnjenje je da glavaš i čauši vladaju prodajom straha. Zbog straha od gubitka vlasti. I još mnogo toga više od vlasti.
Trend negativnog odnosa podgoričke političke vladajuće elite prema svojim građanima i prema Rusiji započet je još poodavno, podgrevan mitingaškim izjavama Mila Đukanovića i oligarhije oko njega, dosoljavan nerealnim i neracionalnim optužbama na račun Kremlja, paljen pre, tokom i posle parlamentarnih izbora, a kulminacija se očekuje u naredni petak.
Prljanje Cetinja
Tada bi, 28. aprila, Parlament Crne Gore na svečanoj sednici na Cetinju trebalo da potvrdi Severnoatlantski ugovor kojim Crna Gora i zvanično potvrđuje da postaje deo NATO-a.
Dakle, odnarođeni režim neće ovu važnu odluku doneti na referendumu, već u Parlamentu, pa je zato opozicioni Demokratski front najavio proteste tog dana i pozvao ostale predstavnike opozicije da im se pridruže.
Cetinje od strane režima nije izabrano samo zbog svečane sednice, već i zbog toga što se režim nada da će izmeštanjem sednice mnogo manje demonstranata doći na protest.
Teranjem svojevrsnih namesnika u foteljama vlasti u Crnoj Gori na ovakav čin Amerika i Evropska unija pokazuju i ovim primerom da ne dozvoljavaju da njihov „trud“ na Balkanu u poslednjih 25 godina tek tako padne u vodu.
Radije će, sugerišu geostratezi, gurnuti region bivše Jugoslavije čak i u haos nego da dopuste nekom drugom — koga oni smatraju geopolitičkim protivnikom, kao što je Rusija — da profitira.
Važno im je — Zapadu — da ova nekadašnja Srpska Sparta i dojučerašnja vekovna ruska saveznica uđe u Alijansu kao simbol živosti NATO-a. Kao pokazatelj da se NATO širi. Kao još jedna u nizu poruka Moskvi da je Balkan pod američkom čizmom, iako se migolji ispod nje.
Šta je potez Kremlja
Ulaskom Crne Gore u NATO odnarođeni režim prouzrokovaće gubljenje identiteta i veza sa Srbijom i pojačane tenzije u društvu, jer većinska Crna Gora nije za NATO. Da je drugačije, ne bi se odlučivalo u Parlamentu, već na referendumu. Takođe, odluči li Parlament pozitivno, to neminovno povlači i konfrontiranje sa Rusijom.
Politikolozi iz Srbije ukazuju da bi u nekom, ne daj Bože, budućem ratu koji bi NATO započeo protiv Rusije, Crna Gora mogla biti tretirana kao neprijateljska teritorija.
Moskva pak odlično shvata gde se nalaze ključni položaji NATO-a u Evropi i Crna Gora nije na tom spisku, tvrde ozbiljni geopolitički analitičari.
Pročitajte OVDE šta je najnovije Ramzan Kadirov, lider Čečena, poručio Zapadu. Izvor: rs.sputniknews.com
