U ovoj kampanji pretrpeo je i najveći skandal kada je u javnost dospela informacija da je fiktivno zapošljavao ženu i decu, a njihove plate su išle na račun poreskih obveznika. Po njegovoj popularnosti se čini da mu skandal ipak nije naškodio, ali sve će biti jasno tek u nedelju po zatvaranju birališta.
Rođen je 4. marta 1954. godine u Le Manu u Sarteu. NJegov otac je advokat, a majka mu je poznata istoričarka Baskijskog porekla. NJegov najmlađi brat Dominik je pijanista i džez muzičar.
Studirao je u rodnom gradu i diplomirao je javno pravo 1976. godine. Potom je master studije završio u Parizu.
NJegova žena se zove Penelopi Ketrin Fijon i imaju petoro dece Mari, Šarla, Antoana, Eduara i Arnoa. Žive u raskošnoj vili iz 12. veka.
Fransoa Fijon ima reputaciju Anglofila. NJegova supruga je rođena u Velsu, a upoznali su se kada je ona predavala engleski jezik Le Manu tokom pauze dok je studirala.
Venčali su se u mladinoj porodičnoj crkvi u junu 1980. godine. Fijon je često govorio na brojnim fakultetima u Engleskoj, naročito na Kraljevskom koledžu u Londonu i na Londonskoj školi ekonomije.
NJegov drugi mlađi brat Pijer je oftamološki specijalista i kasnije se oženio Penelopinom mlađom sestrom DŽejn.
Za člana Narodne skupštine Francuske u Sarteu izabran je 1981. godine, a potom reizabran 1986. godine. Na toj poziciji je sa manjim prekidima bio do 2007. godine.
Član Narodne skupštine Francuske u Parizu je bio od 2012. godine. Na poziciji senatora Sartea nalazi se od 2005. do 2007. godine.
Godinama je imao niz funkcija u opštinskom, regionalnom i generalnom veću, a takođe je imao priliku da se okuša kao ministar na više ministarskih mesta.
Bio je ministar visokog obrazovanja i istraživanja od 1993. do 1995. godine, ministar za informacione tehnologije 1995. godine, ministar nadležan za poslove telekomunikacija i prostora od 1995. do 1997. godine, ministar socijalnih pitanja, rada i solidarnosti od 2002. do 2004. godine, ministar za nacionalno i više obrazovanja i istraživanja od 2004. do 2005. godine, a onda je od 2007. do 2012. godine bio premijer Francuske.
Postao je 2012. godine ministar za ekologiju, razvoj i transport kada je Sarkozi ponovo krenuo u predsedničku kampanju.
Kada je Sarkozi izgubio na izborima Fransoa Fijon se kandidovao na izborima za predsednika svoje stranke Unija za narodni pokret. Protivkandidat mu je bio stranački kolega Žan Fransoa Kope. Obojica su objavila pobedu i optužila onog drugog da je varao.
Fijon je pretio da će podeliti stranku ako se ne organizuju novi izbori, pa mu je Kope izašao u susret 2013. godine kako bi okončao krizu.
Kandidovao se za predsedničke izbore 2017. godine. Prvo je sledila unutarstranačka borba za nominaciju za koju se Fijon na kraju i izborio.
NJegovoj kandidaturi je pretio da naškodi skandal kada je u januaru otkriveno da je fiktivno zapošljavao ženu i decu, a da je sve to išlo na račun poreskih obveznika.
Fijon je priznao da je suprugu Penelopu zaposlio kao svoju saradnicu u parlamentu, što je bila 15 godina, ali je naglasio da je njena plata od 3.677 evra mesečno u neto iznosu bila “savršeno opravdana”, prenosi “Figaro”.
Takođe je rekao da je, sasvim legalno, svoju decu zaposlio u parlamentu, za platu od po oko 3.000 evra neto mesečno tokom 15 meseci, ali je priznao da, sa moralnog stanovišta, zbog “uživanja saradnje sa suprugom i decom” duguje Francuzima izvinjenje, prenose Agencije.
Tada počinje da zaostaje u anketama za Marin Le Pen i Emanuelom Makronom, ali još uvek se nalazi među četiri najjača kandidata.
NJega opisuje kao liberalnog reformistu. Mnogi smatraju da je liberalniji nego njegov mentor Filip Seguan. Kada je bio premijer objavio je javno da se “nalazi na čelu države koja je u finansijskom bankrotu, jer je već 15 godina u hroničnom deficitu, a 25 godina nema izbalansirani budžet”.
Ako postane predsednik planira da smanji javni sektor za 500.000 radnih mesta. Često ga u upoređuju sa Margaret Tačer zbog njegove želje da smanji veličinu države.
Otvoreno se protivi homoseksualnim vezama i glasao je protiv istopolnih brakova 2013. godine. Međutim, kaže da neće ukinuti taj zakon, ali se protivi da istopolni parovi usvajaju decu.
Takođe otvoreno se protivi abortusu, ali kaže da ni taj zakon neće dirati ako bude izabran.
Fijon je zagovornik da se slome muslimanske skupine i upozorava na opasnost “islamskog terorizma”.
Zalaže se za razgovor sa sirijskim predsednikom Bašarom al Asadom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Mnogi govore da je Putinov prijatelj, ali Fijon odbacuje takvu etiketu.
Međutim u prilog toj tezi ide njegova nedavna izjava kada je naglasio da je Krim ruska teritorija i da je besmisleno očekivati da se Rusija povuče odatle, jer se to nikada neće desiti, prenosi Figaro.
Svoj stav je zasnovao na primeru Kosova, čiju su nezavisnost priznale SAD i mnoge zapadne zemlje, a sve protiv volje Srbije.
Fijon je veliki protivnik sukobljavanja EU i NATO-a sa Rusijom, a savez Putina i Trampa smatra poželjnim.
Protivio se sankcijama koje su uvedene Rusiji i smatra da bi saradnja sa Rusijom uništila terorističke organizacije.
NJegova vizija Evropske unije je više degolistička “unija nacija-država” i smatra da neka suverena ovlašćenja sa institucija EU u Briselu treba da se vrate članica, prenose Agencije.
On je za “pravosudni šengen”, što bi značilo da se automatski proteruju stranci koji počine krivična dela.
Smatra da je njegov politički program drugačiji i da je on jedini čovek koji Francuskoj može da donese nacionalni oporavak. Pročitajte OVDE kome idu na ruku napadi u Parizu za pobedu na izborima za predsednika Francuske.
Izvor: Telegraf
