Piše: Đoko Kesić To se belodano vidi u priči o „Alumini“, zvorničkoj fabrici aluminijskih proizvoda, o drami koja traje, evo već deset dana. U Zvorniku traje otvorena i besprizorna pljačka Republike Srpske, u prisustvu vlasti i brojnih svedoka, pljačka teška bar pola milijarde evra, koja je sa sobom na površinu izbacila dva suštinska pitanja. Prvo pitanje je – Može li Republika Srpska preživeti tako rasprostranjen nivo korupcije, jer iz Zvornika se nevidi da u Srpskoj ima bilo ko ko nije kupljen mafijaško kriminalnim novcem. I drugo pitanje - zašto mediji u Srpskoj ćute, jesu li se i oni prodali za šaku srebrenjaka, jer niko od njih, ako izuzmemo dva portala, kapital.ba i portal gospodina Vaskovića? Ćute zato što moraju.
Tek u ovim i sličnim prilikama vidi se veličina i značaj poruke četvrtog predsednika SAD Medisona koji je jednom važnom prilikom rekao „Ne moramo imati ni Kongres niti predsednika SAD, imamo slobodnu štampu ona će čuvati demokratiju“. Republika Srpska ne mora da brine, sa ovakvim medijima, s vlašću i opozicijom zagarantovana joj ekspresna sahrana. Svi su prihvatili onaj zakon sicilijanske mafije, zakon Omerte (ćutanja) jer po medijima u Srpskoj slučaj „Alumina“ ne postoji.
Istina ne postoji ni za opoziciju u Srpskoj. Oni valjda čekaju da Srpska totalno propadne, pa da oni preuzmu vlast, ili su i oni dobili svoje sledovanje srebrenjaka. Osnovni sud u Zvorniku, sudeći po rešenju postupajućeg sudije Jelene Todorović i predsednika suda gospođe Slavica Tadić – isplaćen je.
O čemu se radi, da utvrdimo gradivo: Portal Pravda je u nekoliko navrata pisao o slučaju „Alimine“ i dokazao da Gordan Pavlović vlasnik firme „Pavgord“ i gradonačelnik Zvornika Zoran Stevanović na silu i protiv svih zakona Republike Srpske hoće da otmu „Aluminu“ ili da je unište, da bez posla ostave 1 400 radnika i još toliko rudara iz Milića i Srebrenice. UKIO banka iz Litvanija je u privatizaciji kupila fabriku glinice „Birač“, oplječkali su je i kreditno, takođe mimo zakona, zadužili za 155 miliona KM. Kad je pljačka otkrivena, Litvanci su pobegli, pa da bi se još omrsili, raspisali su tender za dug od 122 miliona KM. UKIO banka je ubrzo bankrotirala, ali je Gordan Pavlović, navodno, za 6,5 miliona evra kupio litvanski dug od 75 miliona KM.
Pravno i sudski je dokazano da po Zakonu o deviznom poslovanju RS, firma koja nije rezident, a to je bila litvanska UKIO banka, nije mogla da raspiše tender za svoja izmišljena potraživanja od „Alumine“, ćerke firme „Birača“, a Gordan Pavlović nije mogao da kupi litvanski dug, ukoliko tu transakciju nije odobrilo Ministarstvo finansija RS. A nije. Ovih dana taj spor treba da bude okončan pred Višim Okružnim privrednim sudom u Bijeljini.
Uprkos jasnim zakonima i pravima u ovom slučaju, sudija Osnovnog suda u Zvorniku Jelena Todorović 12. Aprila ove godine donosi rešenje po kojem firma „Pavgord“ može da naplati 75 miliona KM. Okružni sud u Banjaluci, istog dana kad je sud u Zvorniku izdao pomenuto rešenje, donosi odluku da se stavlja van snage odluka suda u Zvorniku, što zvornički sud ne prihvata, Zapravo sudija Jelena Todorović otima novac od „Alumine“ i daje ga „Pavgordu“...
Skoro celu prošlu sedmicu radnici „Alumine“ i pomenutih rudnika su protestovali u Zvorniku, ali gospođa Todorović je odsutna, pred penzijom je, a gospođa Tadić kaže da „nije ovlašćena“ da bilo šta učini, što nije tačno.
Svi učesnici u ovom Rašomonu zaradili su do sada više godina robije, sudije, novinari a i političari. Postupajući sudija i predsednik suda zbog kršenja zakona i nepoštovanja više sudske instance mogli bi dobiti zatvorsku kaznu do osam godina. Političari i novinari krivi su kao svedoci koji prikrivaju zločin.
S tim u vezi, pored pomenute opozicije, upozoravajuća su mlitava saopštenja Vlade, kao da su posluga u kompaniji „Pavgord“. Kompanija „Pavgord“ nudi predsedniku RS Dodiku nagodbu!? Imaju li oni nekakva prava na to. Uostalom, tanka su objašnjenja da Vlada Republike Srpske nema zakonsku vertikalu u pravosudnom sistemu, svako bezakonje a bilo ih je toliko u zakonima Divljeg zapada koje su pisali i koristili Gordan Pavlović i Zoran Stevanović, a Vlada RS nije ni prstom mrdnula. Uostalom zahtev da se reši slučaj „Alumine“ stajao je u Okružnom privrednomsudu u Banjaluci četiri godine, niko ga ni u ruke nije uzeo... A Vlada u slučaju otimačine imovine RS piše mlohava i pomirljiva saopštenja.
Zapravo, stiče se utisak da mnogi, od novinara do političara, preko tužilaštva, policije i sudova u Srpskoj jedva čekaju da „Aluminu“ preuzme dvojac Stevanović – Pavlović.
Uostalom, svako se kreće u granicama sopstvene podlosti, pa shodno karakteru ne računa koliko je to godina robije. Izvor: Pravda
