To znači da 27. marta, kada bi sud u Francuskoj trebalo da se izjasni da li će ga isporučiti Srbiji zbog ratnih zločina, a po čijoj poternici je i uhapšen, mogao da završi u Albaniji ako ta država zatraži od Francuske njegovo izručenje.
Zato, ne bi bilo veliko iznenađenje da lider Alijanse za budućnost Kosova, a i opozicija uz njega, iskoriste stečeni kapital Haradinaja kao mučenika, i na tu kartu i odigraju na vanrednim parlamentarnim izborima o kojima se naveliko priča. Tako što će im novi građanin Albanije biti vođa.
U svemu ovome bar je jedna dilema rešena: Edi Rama i Hašim Tači ne igraju u istom političkom kolu, jer u suprotnom — Albanija ne bi Haradinaju dala državljanstvo i tako napravila mogućnost da se ovaj u najskorije vreme nađe na slobodi (pa bila ona i uslovna) i vrati u političku arenu, i to na Kosovu.
Najava da bi na Kosovu i Metohiji mogli biti održani osim redovnih lokalnih, i vanredni parlamentarni izbori, te da bi na istim lider opozicije mogao biti Haradinaj, trenutno pritvorenik, po drugi put, za ratne zločine u Francuskoj — govori i da Albanci sa Kosova nisu izašli još iz svojih ratnih uniformi takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.
Albanska politička scena je toliko osiromašena da je gotovo nemoguće zaći u bilo koju albansku stranku da iz njenog ormana ne proviri uniforma OVK. Izbori se još dobijaju na nacionalnom i antisrpskom planu, a po pravilu pobeđuje onaj koji više „pljune“ Srbiju i Srbe.
Nije ni čudo što u takvom političkom miljeu, koju uzgred rečeno albanski političari veoma brižno neguju, glasove dobijaju „lica sa poternice“.
Da li Priština zaista nema nikog drugog da ponudi svojim glasačima do Tačija ili Haradinaja? I još bitnije, da li Albanci sa Kosova i ne znaju za bolje?
Nedžmedin Spahiu, politikolog iz Prištine, na ova pitanja ima odgovor. Novih lica ima, glasačka tela na Kosovu još umnogome zavise od percepcije — koga podržavaju Amerikanci.
„Zbog te percepcije, da je podoban onaj koji ima podršku Amerike, teško da bi moglo da dođe do toga da neki drugi ljudi budu na čelnim mestima u kosovskom društvu“, naglašava Spahiu.
On kaže da je priča o Hardinaju kao zajedničkom kandidatu opozicije neka vrsta iznenađenja uzimajući u obzir aspiracije „Samoopredeljenja“ da ima vodeću ulogu u opoziciji. U svakom slučaju, kaže on, ni ovima na vlasti, posebno Tačiju, ne odgovara da se Haradinaj nađe na slobodi, jer bi kao kandidat opozicije zasigurno postao premijer Kosova. Spahiu ipak upozorava da će 27. marta biti dan „D“ za Haradinajevu političku karijeru, a samim tim i opozicije, jer je to dan kad će se Francuska izjasniti o tome da li će ili ne Haradinaja izručiti Srbiji.
Obrazlažući zašto je kosovsko društvo tako privrženo liderima koji iza sebe imaju „ratnu prošlost“ Saphiu kaže:
„Mnogi na političkoj sceni se nadaju da će Haradinaj biti kažnjen jer žele time da otklone jednog političkog protivnika. I jedni i drugi žele sa podrškom Haradinaju da pridobiju glasačko telo. Ako ga oslobode, to će biti krah za sve koji se nadaju da neće biti oslobođen. Situacija sa Haradinajem u pritvoru i sa Hardinajem na Kosovu je sasvim drugačija“, naglašava on.
Onaj koji se ne bi baš obradovao Haradinajevoj slobodi je Tači, iako se deklarativno zalaže za njegovu slobodu. Spahiu to objašnjava rečima da je upravo on najveći politički rival Tačiju, pa s toga i ne čudi što ga ne želi na slobodi.
Pročitajte OVDE i kako su se Rusi osvetili i preokrenuli situaciju u Avganistanu! Izvor: rs.sputniknews.com
