- Iako je još nedavno odbačena kao plod srpske mašte i straha, uniju Albanije i Kosova albanski premijer Edi Rama više ne isključuje: „Ukoliko se izgubi perspektiva ulaska u Evropsku uniju, u regiji će doći do stvaranja „malih unija" - izjavio je Rama prošle sedmice u jednom intervjuu. On lično daje prednost Evropskoj uniji, u kojoj bi se zbili redovi Albanaca iz matice Albanije, sa Kosova, iz Makedonije i Crne Gore“. Rama je upozorio od „noćne more“, koja bi zahvatila region kada bi druge sile nastavile da potiskuju EU i njen uticaj u tom regionu. Pri tome je mislio na Rusiju i Tursku, čija je prisutnost „markantno“ povećana.

NJegovo koketiranje sa velikoalbanskim nacionalizmom komentatori dovode u vezu sa predstojećim izborima. Govor Edija Rame bi se mogao shvatiti i kao poziv za buđenje glavnim gradovima zemalja članica Evropske unije i poziv da ne prepuštaju Balkan samom sebi. Činjenica je međutim da je ovom izjavom Edija Rame prestao da važi jedan tabu. Albanski političari su svojim partnerima na Zapadu godinama  naglašavali da Velika Albanija nije opcija. Sada to više nije slučaj. Dan nakon izjave Edija Rame, nešto slično je ponovio i predsednik Kosova Hašim Tači. On je rekao, ‘ako EU zatvori vrata Kosovu, svi Albanci će se ujediniti u jedinstvenu nacionalnu državu, kako bi se priključili evropskoj porodici’.

Brisel je sa reakcijama bio suzdržan. U uobičajenom žargonu, jedna portparolka je upozorila zemlje da poštuju dobrosusedske odnose i nemešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja, podvlačeći da sve zemlje regiona imaju perspektivu ulaska u EU. Manje diplomatski je reagovao Beograd i predsednik Vučić. Da je on govorio o ujedinjenju svih Srba u jednoj državi, „obesili bi ga na jarbol u Briselu“, rekao je Vučić naglasivši kako je neophodna jednoglasna osuda velikoalbanskih vizija. Dodao je i „da se taj projekat ne može ostvariti a da se ne uđe u sukob sa nekoliko država u regionu“, piše Noje Curher cajttung .

Špigl bavi se zaoštravanjem situacije oko Makedonije kao kandidata za pristup u EU. „Članice EU diskutuju sve više o uvođenju mera protiv bivše jugoslovenske republike. I pored toga što se u Evropskoj službi za spoljne poslove (EAD) o tome otvoreno ne govori, jedan predstavnik EAD je još početkom aprila rekao da će Makedoniji najverovatnije biti uvedene sankcije.

„U zemljama članicama i institucijama EU vlada velika zabrinutost i frustracija zbog političkog zastoja u Makedoniji. Od parlamentarnih izbora u decembru 2016, političke snage se uzaludno bore da oforme novu vladu. Iako bi socijaldemokrati mogli osnovati većinsku vladu sa partijama albanske manjine, predsednik Đorđe Ivanov odbija da im da nalog za osnivanje vlade.

Kancelarka Angela Merkel je prilikom susreta na Malti krajem marta, lično opomenula bivšeg makedonskog premijera Nikolu Gruevskog da prestane da blokira formiranje vlade. Kao sankcije zamislivo je da se zamrznu bankovni računi pojedinim makedonskim političarima i uvesti im zabranu putovanja u EU. EU bi isto tako mogla smanjiti Makedoniji pomoć iz predpristupnih fondova, odnosno ukinuti dostavu finansijskih sredstava koje ova zemlja dobija kako bi se pripremila za učlanjenje u EU“. Pogledajte OVDE kako Šiptari oživljavaju projekat velike Albanije. Izvor: Dojče Vele