Hašim Tači teško je podneo kritiku Johanesa Hana da su izjave o prisajedinjenju Kosova Albaniji „zapaljive“, kao i da „impliciraju izmene granica“. Reakcija je bila burna, pa je Tači odbrusio Hanu da ne vidi da „Srbija stvara veliku Srbiju pred nosem EU, da je ’Velika Albanija‘ o kojoj je sâm pričao, ’srpska propaganda‘, a da Evropi nedostaje liderstvo i vizija za Kosovo(?!)“.
Šta stoji iza burne reakcije Hašima Tačija?
Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture sa Kosova i Metohije uveren je da Tači vrlo dobro zna šta radi i da nema govora o tome da je „izgubio politički kompas“, već da je u pitanju izborna retorika vezana za vanredne parlamentarne izbore koji će biti održani veoma brzo.
„Znamo na osnovu prošlosti da sve što Tači radi, radi u sprezi sa svojim zapadnim mentorima, tako da je sve što je rekao savetovano, odmereno i usaglašeno sa tim šta, kada i gde će da kaže. Zato mislim da on vrlo dobro zna šta priča. Naravno, uvek je najlakše napasti Srbiju“, kaže on, ne sporeći da je situacija i donekle čudna, jer s jedne strane imamo oštru kritiku Tačija upućenu EU, i blagu kritiku Brisela upućenu Prištini, zbog priče oko ujedinjenja Kosova i Albanije.
Momčilo Trajković, lider Srpskog pokreta otpora sa Kosova i Metohije, za razliku od Radakovića je ubeđen da je Tači malo „sišao sa političkog koloseka“, ali takođe veruje da razloge ovakvih izjava treba tražiti u predstojećim izborima.
„Nije on samo izgubio kompas, već i partnere i podršku u EU, a ne zna da li ima podršku od Amerike jer je Trampova politika prema Kosovu još nejasna. Dakle, Tači se sada našao u nebranom grožđu! A zbog unutrašnjih potreba treba mu ovakva retorika, tako da je on ovo iskoristio da tako izgubljen u političkom smislu ’mlatara‘, a ne da traži rešenje. Drugu svrhu ja ne vidim. Da on napada EU, koja je pored Amerikanaca i stvorila ’državu‘ Kosovo, prosto je dokaz političke izgubljenosti“, navodi Trajković.
Stefan Surlić, politikolog sa Fakulteta političkih nauka, veruje da iza svega stoji veliko razočarenje Hašima Tačija u budućnost EU jer je verovao da će ona biti mnogo bliža budućnost za Kosovo nego što se ispostavilo, kao i da će Kosovo nekim posebnim putem dobiti i viznu liberalizaciju i da će ceo taj proces za Prištinu ići mnogo brže, brže čak i od ostalih zemalja u procesu pristupanja EU.
„Problem Kosova je što su pravila kod evropskih integracija jasno definisana i što je nemoguće da se bilo koja od tih procedura preskoči. Kosovo nije ispunilo mnogo uslova EU, a da bi se opravdao pred svojim biračima, Tači je pribegao nacionalističkoj retorici u kojoj želi da predstavi EU kao krivca koji otežava budućnost Kosova, a ne da je reč o političkoj eliti koja nije obezbedila dovoljan prostor za reforme na Kosovu“, ističe Surlić.
On takođe upozorava da ovakva retorika nije nimalo bezazlena jer može da ima ozbiljne posledice.
„Ove izjave koje prizivaju promene granica na Balkanu pokušaj su da se skrene sa teme koje se tiču običnog života ljudi na Kosovu. Poseže se za nekim ujedinjavanjima sa namerom da će ta nacionalna retorika probuditi nove strasti ali i sukobe na Balkanu“, uveren je Surlić.
Da je Surlić u pravu dâ se zaključiti iz Tačijevih reči, kad je faktički rekao da mu je dosta monotonih izjava koje iz EU dolaze još od 2000, dok su građani Kosova diskriminisani i izolovani.
U to ime, Tači je ponovo Evropi zapretio da bi bilo dobro da Kosovo tretira ko nezavisnu i suverenu državu. Pročitajte OVDE i zašto Vojislav Šešelj traži sednicu posvećenu velikoalbanskim pretnjama. Izvor: rs.sputniknews.com
