Neodgovorne izjave albanskog premijera Edija Rame i predsednika Kosova Hašima Tačija, zajedno sa ratnohuškačkom porukom predsednika opštine Bujanovac Jonuza Muslijua, povampirile su samo naizgled uspavanu ideju koja se prvi put pominje 1878. godine, na skupu Arbanasa u Prizrenu.
- Oni su se okupili kako ne bi dozvolili da muslimanske oblasti pripadnu balkanskim zemljama, pošto je nakon rata sa Turskom ruska vojska došla do Carigrada, a Otomansko carstvo izgubilo vlast u ovom regionu. Arbanasi nisu bili demokratski izabrani izaslanici muslimanskog življa, već begovi koji nisu imali nacionalnu svest, niti su pričali istim jezikom, pošto albanski jezik nije još postojao. Koristili su grčke i turske reči i latinicu i nisu imali nacionalnu politiku - ističe istoričar Čedomir Antić.
Međutim, ta Arbanaska liga zalagala se za ujedinjenje svih muslimanskih oblasti, od južne Albanije i Epira (Janjina), preko današnje severne i srednje Albanije (Skadar, Tirana i Elbasan), delova Makedonije (Skoplje, Debar, Gostivar, Prilep, Veles, Bitolj i Ohrid), do Kosova sa delovima Srbije i Makedonije (Peć, Đakovica, Prizren, Novi Pazar, Mitrovica, Sjenica, Priština, Gnjilane, Preševo i Kumanovo).
Moderna Albanija nastaje 1912. godine, i to zahvaljujući, pre svega, Austrougarskoj. Jedan od ključnih strateških interesa Beča je bio da pod njihovom kontrolom bude albanski prostor, da bi sprečila jačanje balkanskih zemalja i onemogućila širenje uticaja Rusije.
- Da to Beč tada nije uradio, Albanci bi danas imali na Balkanu ulogu sličnu Bretoncima u Francuskoj ili Velšanima i Škotima u Velikoj Britaniji - naglašava Antić.
Nakon sloma Nemačke u Drugom svetskom ratu, obnavlja se Albanija u predratnim granicama, a Jugoslaviji se vraćaju teritorije anektirane tokom rata. Dolaskom komunističkog vođe Envera Hodže na vlast, ponovo se oživljava megalomanski plan o velikoj Albaniji, koji dodatno jača raspadom bivše Jugoslavije i stvaranjem lažne države Kosovo.
- Trenutno imaju dve države na Balkanu i jednu konsenzualnu u Makedoniji, kao i bitan uticaj u Crnoj Gori. Ako za Srbiju i Grčku nije problem da ostanu bez dela teritorije, postavlja se pitanje šta će biti sa Makedonijom i Crnom Gorom. Projekat velike Albanije obuhvata i Podgoricu i Skoplje, ali i mnoge oblasti gde Albanci ne čine ni 10 odsto stanovništva - objašnjava Antić.
Od velike Albanije veće je pitanje da li bi takva država mogla da opstane, smatra Miloje Zdravković, autor teksta "Velika Albanija - oblikovanje nove nestabilnosti na Balkanu", u časopisu "Vojno delo" i ističe geografske podele Albanaca na Toske i Gege, koje deli reka Škumba, podele po verskoj osnovi na muslimane, rimokatolike i pravoslavce, krvnu osvetu kao tradicionalni način rešavanja sporova između plemena (klanova) i podele po pitanju "velika Albanija" ili "veliko Kosovo".
Zahtev za smenu Muslijua
Opštinski odbor SNS-a u Bujanovcu zatražio je juče od srpskih odbornika u lokalnom parlamentu da uskrate podršku predsedniku opštine Jonuzu Muslijuu, kako bi se raspisali vanredni lokalni izbori. Tači odgovario Hanu da projekat "Velike Albanije" propagira Srbija, zbog svoje "Velike Srbije". Više o tome čitajte OVDE. Izvor: Blic
