Odluka o uvođenju 11. obavezne vakcine u kalendar vakcinacije doneta je još pre nekoliko godina na sastanku predstavnika Srpskog lekarskog društva, a za njeno uvođenje jednoglasni su bili i pedijatri, epidemiolozi, infektolozi, mikrobiolozi i imunolozi.
Početkom februara 2016. ova vakcina je dodata na spisak obaveznih po novom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, što znači da će trošak za vakcinu spasti na zdravstveno osiguranje. Međutim, na uvođenje ove vakcine u redovan kalendar sačekaće se još malo, tačnije dok ne bude gotov Pravilnik o imunizaciji, koji je u završnoj fazi.
- Do polovine maja očekujemo da će Pravilnik biti usvojen, a da će vakcina početi da se daje deci u domovima zdralja od 1. oktobra. Za to vreme moramo da napravimo finansijski proračun, koliko nam je novca potrebno za kupovinu, kao i koje količine vakcine su nam potrebne. Cepivo će biti obavezno i ići će na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje - kaže dr Zoran Panajotović, pomoćnik ministra zdravlja za inspekcijske poslove.
Ova vakcina može da se da detetu od navršenog drugog meseca života. Primaju se tri doze sa razmakom od 4 do 8 nedelja, a revakcinacija je u drugoj godini života. Davaće se paralelno s drugim vakcinama, zbog čega se kalendar vakcinacije neće remetiti.
Inače, pneumokokna bolest je vodeći uzročnik ozbiljnih dečjih oboljenja izazvanih bakterijom pneumokok. Od posledica tih bolesti u svetu godišnje umre skoro pola miliona dece mlađe od pet godina, koja spadaju u najugroženiju kategoriju, kao i stariji od 65 godina.
Može da izazove ozbiljne komplikacije koje dovode do zapaljenja pluća, komplikacija na srednjem uhu koje izazivaju oštećenja sluha, zapaljenja moždanica i mozga, a može izazvati i promene na zglobovima i u kardiovaskularnom sistemu. Sve to se sprečava vakcinacijom koja se u svetu sprovodi već više od desetak godina.
Inače, dosad su vakcinu besplatno dobijala deca uzrasta između dva meseca i navršenih pet godina kod koje je pneumokok izazivao težu kliničku sliku, naročito deca bez slezine, sa srpastom anemijom, hroničnim kardiovaskularnim i plućnim bolestima, dijabetesom, bolestima jetre i bubrega, s malignim oboljenjima i oslabljenim imunitetom.
To je rađeno polisaharidnom vakcinom, a pacijent je primao jednu dozu vakcine, a nakon tri do pet godina i jednu dozu revakcine, što obezbeđuje zaštitu od 80 do 95 odsto. A koji su mogući simptomi raka, čak i kod mladih, čitajte OVDE. Izvor: Blic
