Tokom mnogih stoleća pojam imperija nije imao negativan karakter. Širenjem imperije, Rimljani su donosili ostalim narodima antičku kulturu. Španski osvajači su se smatrali misionarima u Americi, dok su Englezi u svojim brojnim kolonijama širili evropsku civilizaciju. Imperija je predstavljala carstvo poretka nad anarhijom.
Imperija je simfonija prostora, naroda, religija i jezika, i svaka imperija predviđa svoju varijantu simfonije. Sa jedne strane, sadašnje imperije su oličenje ovih večnih principa, dok se sa druge oni, naravno, modernizuju, smatra ideolog ruske savremene imperije Aleksandar Prohanov.
- U očima Gospoda, hiljadu godina je tren, dok je imperija božanska kategorija, a ne kalendarska. Imperija je tendencija i ona nema kraja. Ruska imperija nema stalne granice, to je pulsirajući univerzum koji se uvećava i smanjuje do crne rupe, a zatim u nju pada. Nekoliko kapi životne nebeske rose — i dolazi do preporoda imperije. Tako je bilo i sa Kijevsko-novgorodskom Rusijom, moskovskim carstvom, sa trećom imperijom Romanova, sa četvrtom Staljinovom imperijom, dok sada živimo u petoj imperiji preporoda. Gde ona ide u svojim prostornim i metafizičkim granicama — teško je reći, ali ja smatram da, gde prestaje granica Rusije, odmah počinje carstvo nebesko, zato se Rusija može smatrati beskonačna - konstatuje pisac.
Kroz svoja decenijska istraživanja pojma „imperije“, on je došao do zaključka da Rusija može biti izgrađena kao mrežna imperija, sa nekoliko prestonica istovremeno. U Evroazijskom savezu on vidi zamajac takve imperije. „Rusko-beloruski odnosi su temelj ove imperije“, mišljenja je Prohanov i dodaje da, iako je Rusija izgubila pokrajine, veliki broj naroda koji su ulazili u njen sastav i dalje ostaje deo imperije i da narod počinje to da shvata.
Za Prohanova ’90-te godine prošlog veka predstavljaju crnu rupu u ruskoj istoriji, kada „nije postojala ni državnost, niti narod. Jer narod ne može da živi bez države“.
- Ruski narod bez države je izgubljena gomila kojom počinju da vladaju druge države - smatra Prohanov. Sa dolaskom Vladimira Putina na vlast rađa se ruska „peta imperija“.
Nakon desetogodišnje žestoke blokade Irana, on se vraća na međunarodnu scenu jači nego ikad. To pokazuje i rešavanje kriza na Bliskom istoku, od Jemena, preko Iraka, do Sirije — nijedna od njih se ne može rešiti bez Teherana.
- Mi živimo u vremenu rađanja imperija, a Iran je jedan od njih. Iran misli u kategorijama drevne zaratustrijske imperije, imperije Ahemenida, imperije Darija koju je zamenio islamski period. Iransko razmišljanje je imperijalno razmišljanje - kaže Prohanov.
Pored Irana, tu je i turska imperija. Prema njoj je posebna pažnja usmerena nakon referenduma na kojem je Redžep Tajip Erdogan dobio neograničene nadležnosti. U toku je preporod osmanskog sna, sa teritorijom u čije granice ulaze Kipar, Alep, Mosul, Kirkuk, Solun, Kirdžali, Varna i ostrva Egejskog mora. Ovaj san Erdogan već počinje da ostvaruje u Siriji, gde turska vojska vodi aktivne borbe.
- Naravno, Turska je imperija, širi se, vrši pritisak na susede. Zatim, imperija u usponu je puna uspomena, puna ideja i priviđenja iz prošlosti, a za Turke je Balkan deo njihove osmanske veličine. Turska i na Kavkaz i na druge regione gleda na isti način. Balkan treba oprezno i sa pažnjom da prati šta radi Turska - upozorava ruski pisac.
Osim gore navedenih imperija, tu je i američka, koja se modernizuje, sama Kina je imperija, kao i Rusija i EU. EU trenutno prolazi kroz period stradanja, ali u osnovi i dalje leži panevropsko jedinstvo, koje je bilo rimski san, san Karla Velikog, Hitlera, a sada EU.
- Ja više volim da mislim ne geostrateški, već ‘snovima’: jer postoji američki san, kineski san koji se sada realizuje — „Novi put svile“, postoji iranski san. Sad i mi pokušavamo da formulišemo ruski san. U njemu su i prostor i pravednost i poseban put koji nas vodi toj pravednosti - dodao je sagovornik agencije.
Po mišljenju Prohanova, mali narodi nikad nisu samostalni: ili su bili deo neke imperije ili su bili pod njenim uticajem, to je njihova sudbina.
- Malo nebesko telo postaje deo snažnijeg sistema i okreće se oko jakih svetlosti. Mali narodi treba da izaberu centre privlačenja. Zato sada Balkan koji se kreće ka EU ne razume da je budućnost Evrope snažna Nemačka sa njenom renesansom, u kojoj se ne isključuje ni fašistička varijanta“, upozorava ruski ideolog imperija i dodaje: „Neka, naravno, idu, ako se nadaju da će dobiti od Nemačke, na primer, zaštitu od osmanske ekspanzije. Međutim, na kraju, mislim da se sve balkanske zemlje vraćaju Rusiji i traže od ruske vojske da položi nekoliko hiljada glava negde kod Šipke (bitka za vreme rusko-turskog rata 1877—1878) u borbi za nezavisnost. Međutim, ne znam u kom stepenu Rusija može još jednom da položi ruske glave za zemlju koja ide u NATO ili u budući nemački rajh - zaključio je Prohanov. Pogledajte OVDE kako je Erdogan izigrao Evropu. Izvor: rs.sputniknews.com
