Oslobađanje i povratak Ramuša Haradinaja, lidera Alijanse za budućnost Kosova teže je, čini mi se, palo Hašimu Tačiju nego nama Srbima. Haradinaj je postao nacionalni heroja današnjeg Kosova. „Mučenik“ režima Srbije, personifikacija još jedne pobede Albanca nad Srbijom i Srbima. Nema šta, sa takvim oreolom postaje više nego nezgodan politički protivnik za Tačija koji kani da raspisuje vanredne parlamentarne izbore na Kosovu. Čak i da ih ne raspiše, čekaju ga redovni lokalni izbori, gde će neminovno ukrstiti snage sa Haradinajem, iza koga je stala cela opozicija. I nacija. Dok je Haradinaj slavio svoju „ponovnu pobedu nad Srbijom“ a prištinsko nebo vrcalo od vatrometa u njegovu čast, Tačija nije bilo nigde. A kleo se, dok je Ramuš u Francuskoj čekao odluku suda, da će „zaustaviti pregovore sa Beogradom“ ako Haradinaja odmah ne puste na slobodu. Krivio je Hašim opet pokojnog Slobodana Miloševića za „teror nad Albancima“, Haradinajevo ime izgovarao sa dubokim, kako je govorio, poštovanjem… Doduše, ovako nešto je i očekivano. Ako opozicija na Kosovu ostane pri svome da Haradinaj bude zajednički kandidat opozicije na izborima, Tačiju će biti veoma teško da politički profitira. Činjenica je, on u rukama više nema ništa sa čim bi pred narod. Ni viznu liberalizaciju, ni sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom… S druge strane, već pomalo zaboravljeni Haradinaj nikada nije bio snažniji, a s obzirom i da ima i debeo politički razlog da se osveti Tačiju, teško da će se, kako priželjkuju neki kosovski analitičari, dve strane ujediniti. Borba za moć, liderstvo između dvojice ispisnika, počela je još dok su bili u uniformama OVK. Tači je tada bio vispreniji, pa je znao i gde da cilja — pravo u zagrljaj Medlin Olbrajt, tada veoma moćne žene na političkoj sceni. Upravo po njenom savetu, Tači je 2000. godine, posle serije svađa sa Haradinajem, nekoliko meseci proveo u Nemačkoj, iz opreza. No, kada su se strasti malo smirile, Tači i Haradinaj pokušali su da naprave koaliciju 2004. godine, kada je Ramuš uz podršku Hašima izabran za premijera, ali je na toj funkciji proveo samo sto dana jer je morao iznenada (priča se da je tome kumovala Olbrajtova jer je videla da će njen štićenik politički nestati ako Haradinaj opstane) da se suoči sa suđenjem za ratne zločine u Haškom tribunalu, gde je nekoliko godina kasnije oslobođen svih optužbi. Do drugog saveza došlo je 2012. godine, kada je ponovo dogovorena koalicija o zajedničkoj vladi Demokratska partija Kosova (Tači) i opozicione Alijanse za budućnost Kosova (Haradinaj), po kojoj je Haradinaj trebalo da bude premijer, a Tači da se većinom glasova u Skupštini izabere za predsednika Kosova. Međutim, stvar je propala jer Tači nije imao poverenja u Haradinaja da će ispoštovati dogovor i da će mu njegova stranka dati većinu u Skupštini prilikom izbora za predsednika. Dakle, Tači je hteo da igra na sigurno. Nesuglasice dva rivala i sada su iste. S tim što je Tači uspeo sebe da pozicionira uz pomoć stranke Ise Mustafe na mesto predsednika Kosova. Haradinaj je ostao u opoziciji, pre svega jer je za Zapad bio previše „radikalan“ i „neposlušan“. No, upravo takav stav dao mu je snagu u kosovskom društvu, a hapšenje u Francuskoj po optužnici Srbije došao mu je kao „kec na jedanaest“. S druge strane, odluka Francuske da pusti Haradinaja Tačiju je stvorila glavobolju jer sa sadašnjim partnerom Isom Mustafom nije u najboljim odnosima, a zbog neuspeha na političkom planu i pregovorima sa Srbijom stvorio je otpor svojih glasača. Tači faktički nema koalicione zalihe, ako izuzmemo „Samoopredeljenje“ koje bi moglo da se „prevrne“ na Tačijevu stranu ako bude povuci-potegni i pored razmirica koje su naočigled imali, a za koje mnogi tvrde da su fingirane. Međutim, ni „Samopredeljenje“ mu ne bi pomoglo da ima većinu u Parlamentu, s obzirom da su zbog insinuacija da su Tačijevi prilično slabo kotirani na političkoj rang-listi. U ovom momentu na Kosovu vlast može da osvoji gotovo samostalno stranka Ramuša Haradinaja. Da Haradinaj nije oprostio Tačiju to što ga je već dva puta „ispalio“ jasno govore i poruke koje je slao iz Francuske, nazivajući Tačija „izdajnikom i marionetom Srbije“, dok je Tači izjavu njegov brata Dauta Hardinaja „da na Kosovu neće biti nijednog Srbina“ ukoliko njegov brat Ramuš bude izručen Srbiji, proglasio „podstrekačkom na bes, mržnju, osvetu koja nas vraća u gorku prošlost“. Tačijeva stranka je razbijena na nekoliko delova, a svi koji su otišli od njega sada su na strani Haradinaja. Sasvim je druga priča ko stoji za Haradinaja na međunarodnom planu, a ko daje vetar u leđa Tačiju. Haradinaj nema nameru da prokocka stečenu popularnost i već je krenuo u kampanju. Samo dva dana nakon povratka na Kosovo, bivši vođa OVK obišao je grobove „ikona“ ovog pokreta grob Adema Jašarija i „prvog komandanta OVK“ Zahira Pajazitija.
Izvor: rs.sputniknews.com
