Piše: Đoko Kesić U Srpskoj zapravo žive dve države, prvu kontroliše mafijaška hobotnica, a drugom kao upravljaju predsednik Srpske, Vlada i državni organi koje su birali građani. U sumornoj stvarnosti dominantnu superiornost demonstrira ova paralelna mafijaška državna uprava.
„Alumina“, zvornička fabrika za izradu aluminijumskih proizvoda i sve ono što se posledenjih dve godine oko nje događalo, apsolutno potvrđuje demonstraciju stravične moći paralelne mafijaške države koja ima svoje, ne samo svoje sudije, sudove, tužioce, poslovne i poslušne saradnike u privrednim krugovima, nego i u Vladi i samom državnom vrhu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Pođimo od događanja od 12. do 26. aprila ove godine. Sve Vam je manje više poznato o pomenutom, ali da utvrdimo gradivo. Tog 12. aprila Osnovni sud u Zvorniku, apsolutno nezakonito, donosi odluku o blokadi računa „Aluminie“ da bi kompanija „Pavgord“, u vlasništvu (blago rečeno) kontraverznog biznismena Gordana Pavlovića iz Foče, mogla da naplati nezakonita potraživanja na ime nepostojećeg duga koje je „otkupio“ od litvanske banke UKIO u iznosu od 155 miliona KM. Ova odluka suda u Zvorniku i postupajućeg sudije Jelene Todorović, koja je pre desetak godina bila suspedovana zbog sličnih brljotina, uprkos saznanju da je sporni predmet u postupku Okružnog privrednog suda u Bijeljini. I druga, apsolutna starija sudska instanca Okružni sud u Banjaluci svojom odlukom od 14. aprila poništava presudu suda u Zvorniku, što sudija Jelena Todorović i Slavica Tadić, predsednica zvorničkog suda, ignorišu. NJih dve se ponašaju ne kao sudije koje sprovode pravdu, nego kao advokati Gordana Pavlovića i njenog neskrivenog partnera Zorana Stevanovića, gradonačelnika Zvornika.
Radnička se pobunila klasa, upućeni su u sva zakonska i druga događanja, radnici „Alumine“ njenih 1.400, zatim rudari rudnika boksita u Milićima i Srebrenici, kao i poslovni saradnici, došli su u Zvornik i jasno stavili do znanja da neće dati „Aluminu“ koja hrani Zvorničku regiju. Pat pozicija je trajala do 24. aprila kad je Okružni privredni sud u Bijeljini odbacio sva potraživanja „Pavgorda“, što je izavalo ovacije u redovima obespravljene radničke klase…
U ovom delu zvorničke elegije počinje zapravo priča o mafijaškoj paralelnoj vlasti u Republici Srpskoj.
Sutradan posle odluke suda u Bijeljini u predsednica Vlade Republike Srpske u Banjaluku pozvala je Milorada Motiku, predsednika Upravnog odbora „Alumine“ na razgovor o daljnjim koracima oslobođene „Alumine“. Milorad Motika, na opšte iznenađenje u Vladi, za zajedničkim stolom zatiče Gordana Pavlovića, Zorana Stevanovića, Zorana Tegeltiju, ministra finansija u Vladi Republike Srpske i njegovog kolegu Peru Đokića, ministra rudastva i energetike. Posle ne baš prijatnih pozdrava, ministar Tegeltija kaže Motiki: “Sedi, da se dogovorimo“. „Oko čega ad se dogovorimo“, pita Motika? „Oko toga šta dalje s „Aluminom“", kaže Tegeltija. „O „Alumini“ je sud doneo jasnu odluku, a sa kriminalcima nemam šta da pričam“, odsekao je Motika. „Ti i ne moraš, pregovaraće dalje Vlada“, odgovara ministar Tegeltija. U tom trenutku u prostoriju ulazi premijer Željka Cvijanović, poziva Motiku u svoj kabinet i sapštava da će Vlada u „Aluminu“ uvesti predstečajno stanje, što će je navodno zaštititi od naplate lažnih dugova, blpkada neodgovornih sudova…
Sutradan, 26. aprila Gordana Pavlović „velikodušno“ saopštava kako će naplatu „svojih potraživanja“ od oko 155 miliona KM odložiti za 60 dana. Ovaj datum valja zapamtiti, jer mafijaška hobotnica će naći svoj način da naplati svoj nepostojeći dug. Šta zapravo hoće da kaže ministar Tegeltija? Kaže nam da Vlada treba da pregovara sa Pavlovićem i Stevanovićem?! Ministar Tegeltija je moć, njegova je starija od odluke bilo kojeg suda, prava pravda i moć su u njegovoj ruci.
On to saopštava javno, bez straha šta će reći građani, Vlada, sudovi, tužilaštvo… Da li je on baš ta moć koja se dopunjuje sa mafijaškom paralelnom državom, ko je pravi Kum i gde je prava glava hobotnice?
Da li je ministra Tegeltije strah, da li on zazire od mišljenja svoje premijerke, predsednika Dodika, da li se ministar Tegeltija boji zakonskih sankcija, jer on je kao visoki državni činovnik svojom izjavm doveo u pitanje odluke suda i važnost? Na kraju: Čije interese brani ministar Tegeltija? Mafijaške hobotnice ili države u čijoj Vladi ima visoku funkciju!? Unormalnom društvu ministar Tegeltija bi bio saslušan istog dana, ali Republika Srpska je daleko od normalnog društva. Nezvanično, ministar Tegeltija ima ideju da „Pavgordu“ prizna vlasnštvo u „Alumini od 20 odsto? Kako i po kojim osnovama, valjda to on zna? Naši izvori svedoče da se i sam predsednik Srpske Dodik suočio s neprikosnovenom Moći paralelne mafijajaške vlasti u RS. Naime, predsednik Dodik ovih dana pozvao je šefa krim policije Republike Srpske i pitao ga šta istražni i pravosudni organi imaju o poslovanju Gordana Pavlovića? Šef krim policije je odgovorio da policija u Istočnom Sarajevu ima 11 krivičnih prijava koje terete Pavlovića za brojne nezakonitosti u svom privređivanju u Srpskoj. Dodik je pitao – zašto ga ne hapsite? Šef krim olicije je, navodno, odgovorio: “Nema tužioca u Republici Srpskoj koji bi potpisao hapšenje Gordana Pavlovića“! - Kako nema, pita Dodik.
- Ja ga ne poznajem, ako ga Vi poznajete, nema problema? Da li to znači da predsednik Dodik priznaje nemoć, poraz pred pobedom paralelne mafijaške vlasti u Srpskoj ili će ipak nešto preduzeti? Tu kaljugu Dodik i vlast koju su regularno izabrali građani Srpske, moraju preskočiti ili priznati poraz i povući se. Sačekaćemo i videćemo.
Šta limitira ministra Tegeltiju i šta obavezuje Dodika i Vladu Željke Cvijanović. Sve u slučaju „Alumine“ je ogoljeno. „Dugovi koje je kupio „Pavgord“ su zakonski nepostojeći i sve drugo je apsolutno vidljivo i sa vrha zgrade Vlade RS, jer Vlada odatle najbolje vidi kako žive građani, vide da im je i 100 KM veliko, zna da je „Alumina“ jedna od najuspešnijih državnih firmi, čija tržišna vrednost doseže sumu od pola milijarde evra… Drugim rečima, ako to vlasti u Banjaluci žele da shvate, „Alumina“i sve što se događa oko nje, apsolutno je raskrsnica kojim putem to mora da ide Srpska, Vlastima bi moralo biti jasno da je ova priča važnija od 9. januara (taj datum i potpisnik ovih redova apsolutno poštuje), i mnogo čega još sa čim i vlast i opozicija mašu kao istorijskim uspesima.
„Alumina“ je simbol, razmeđa, vododelnica, ona bi mogla biti najava velikog pada ili vraćanja države u zakonske okvire. Ako „Alumina“ ode u ruke Pavlovića i Stevanovića, ko bi mogao da veruje da aktuelna vladajuća koalicija istinski veruje u zdravu državnu i bilo kakvu budućnost Republike Srpske?
Izvor: Pravda
