Otvoren je novi front na Bliskom istoku, sa Sirijom i Izraelom koji pucaju jedni na druge.

17. marta su sirijske odbrambene snage pucale na (kako navodi Tel Aviv) i oborile (kako navodi Damsakus) izraelski vojni avion koji je imao nameru da bombarduje pozicije Hezbolaha na sirijskoj teritoriji.

Nekoliko dana kasnije, Sirijci su bili u mogućnosti da obore (kako navode obe strane) izraelski dron Skylark. Izraelski ministar odbrane Avigdor Liberman je tada najavio da će, ako se napadi nastave, Izrael uništiti sirijske PVO sisteme. Sirijski predsednik je odgovorio da niko nema pravo da njegovoj zemlji kaže da se ne brani i ne štiti svoje granice.

“Odbrana naših granica je naše pravo i naša dužnost“, rekao je sirijski predsednik Bašar Asad.

Naravno, Asad je u pravu, a Libermanove izjave se čine veoma provokativnim. Međutim, nije sve tako jednostavno, jer već godinama izraelsko vazduhoplovstvo je više puta prekršilo sirijski vazdušni prostor, a Moskva je okrenula glavu.

Stručnjaci kažu da pre nego što je rusko ratno vazduhoplovstvo počelo svoju kampanju na Bliskom istoku 2015. godine, Moskva je pokušala da razgovara o pravilima angažovanja i postizanju razumevanja sa svim učesnicima u građanskom ratu u Siriji. Jednim delom je Izrael pozdravio ruske akcije, jer je Moskva planirala da eliminiše neprijatelje jevrejske države u Siriji.

Istovremeno, Netanijahu je tražio od Putina da ne ometa izraelske vojne operacije protiv Hezbolaha u slučaju da grupa ojača i zapreti Golanskoj visoravni (sirijska teritorija koja je okupirana od strane Izraela i od ključnog je značaja za odbranu Izraela), ili dobije teško rusko oružje od sirijske vlade. Stoga, ruski PVO sistemi “nisu primetili“ izraelske avione koji su redovno bombardovali lokacije Hezbolaha. Izraelci su samo morali da izbegnu žrtve među ruskim vojnim licima.

Vojnici ruskog saveznika, Irana, međutim, nisu imali takav imunitet.

“DŽentlmenski sporazum između Rusije i Izraela je navodio da će Rusija zanemariti izraelske akcije protiv iranskih konvoja koji donose oružje u Liban, kao i protiv iranskih snaga koje se nalaze na Golanskoj visoravni. Teheran je izgubio do 10 generala u Siriji, a neki su ubijeni od strane izraelskog vazduhoplovstva jer su se previše približili izraelskim granicama“, rekao je profesor Vladimir Sažin, viši istraživač na Institutu Bliskog istoka u Moskvi.

Naravno, Damask nije bio srećan, a da ne pominjemo Hezbolah ili Iran, ali dugo vremena Kremlj nije dozvoljavao svojim nezadovoljnim partnerima da pokvare dogovor.

Međutim, situacija se sada promenila i Asad je počeo da obara izraelske avione. Mogu postojati dva razloga za to. Jedan je potpuna neposlušnost sirijskog lidera, koja se javlja s vremena na vreme. Međutim, stručnjaci veruju da je pravi motiv drugačiji: Asad je ohrabren da preduzme ove korake od strane svog drugog saveznika, Irana.

Iran ima najmanje tri razloga da se nada će se rusko-izraelski odnosi pogoršati. Prvo, cilj može biti da se oslabi Moskva, čiji je uticaj posebno na sirijske poslove, i uopšte poslove Bliskog istoka, značajno povećan. Kremlj takođe ne namerava da bude lojalan saveznik Iranu u njegovoj borbi protiv Turske i Saudijske Arabije.

Drugo, Iran je zainteresovan za narušavanje odnosa između Rusije i njegovoh arhineprijatelja, Izraela, pogotovo kako američko-iranski odnosi slabe a američko-izraelski odnosi jačaju.

“Normalni, pa čak i bliski odnosi između Rusije i Izraela, naročito prilično topli odnosi između Putina i Netanjahua, koji je bio u Moskvi četiri puta u poslednjih godinu i po dana, stvaraju glavobolju Iranu“, rekao je Sažin.

Treće, Iran se nada će rusko-izraelski sukob pomoći jačanju njegovih pozicija u Siriji. Na primer, krajem 2016. godine, iranski šef Generalštaba Muhamed Husein Bageri, najavio je želju Teherana da uspostavi iranske baze u Siriji.

U ovom trenutku su ti planovi pod znakom pitanja, i to ne samo zbog Izraela, koji će bombardovati iranske baze čim se izgrade. Nedopuštanje iranskog vojnog prisustva u Siriji može postati deo kompromisa između Rusije i Asadovih protivnika.

“Svi Asadovi protivnici, bez obzira na njihovu političku orijentaciju i lojalnost stranim zemljama, su jednoglasno protiv iranskog prisustva u Siriji. A nakon perioda relativne stabilizacije, biće problem rešiti se Hezbolaha, kao i drugih pro-iranskih snaga u Siriji, a da ne pominjemo same iranske snage“, rekao je Sažin. Međutim, u slučaju sirijsko-izraelskog sukoba (ili rusko-izraelskog), Sirija će tražiti od Irana da rasporedi svoje snage na njenoj teritoriji.

Kao rezulatat toga, postupci Irana su ostavili Putina između čekića i nakovnja. Ako Moskva pokuša da zadovolji Siriju, to će uništiti odnose sa Tel Avivom. Ako pokuša da zadovolji Izrael, izgubiće svoju poziciju u Damasku i doneće u prvi plan pitanje iranskih baza.

Problem je u tome što nisu u pitanju samo rusko-izraelski i rusko-sirijski odnosi, nego i ambicije Rusije u tom regionu. Moskva pokušava da izgradi novu bezbednosnu strukturu na Bliskom istoku.

“Ovaj region je suviše konfliktan, a interesi svih strana koje su u sukobu jedna sa drugom (Turska, Izrael, Iran, Saudiijska Arabija i druge) se sada teže zajedničkom rezultatu u Siriji. A Kremlj vidi ovu zemlju kao poligon, gde može biti postignut kompromis između svih protivnika na Bliskom istoku, a time se može i uspostaviti sistem ravnoteže moći u regionu“, rekao je Vladimir Avatkov, direktor Centra za bliskoistočne sudije, međunarodne odnose i javnu diplomatiju u Moskvi.

Rusija mora odigrati ključnu ulogu posrednika u ovom sistemu, jer je to jedina jedina zemlja koja održava odnose sa svim zemljama Bliskog istoka. Ali, ako izbije još jedan veliki bliskoistočni rat u Siriji, lokalni sirijsko-izraelski sukob bi brzo mogao da se pretvori u regionalni, a onda će se raspasti nade Kremlja za mir i uticaj na Bliskom istoku. Šok terapija za Al Kaidu, Rusi ponovo napali iz turskog vazdušnog prostora. Taj video možete pogledati OVDE.

Izvor: Vebtribun