7,2 miliona stanovnika živi u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku

5,9 miliona punoletnih građana koji imaju pravo glasa

6,7 miliona birača upisano je u jedinstveni birački spisak za ovogodišnje predsedničke izbore

860.035 ljudi, po logici spiska, ispada da ne živi u Srbiji

11.000 birača koji glasaju u dijaspori

Priliku da srede birački spisak imale su sve dosadašnje vlasti, ali nijedna to nije uradila, niti je ikada iskazana politička volja. Razlozi za to više su nego očigledni.

Nadležna ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić izjavila je da je birački spisak sa svim nedostacima ipak referentan jer se svakodnevno ažurira. Ona je kazala da je "birački spisak u ovom trenutku ažuriran bolje nego što je ikada u prošlosti bio".

- On se od 2012, kada smo imali izbore na svim nivoima, svakodnevno ažurira - navela je ministarka i dodala da mehanizam ažuriranja treba da se usavrši.

Istakla je da će "problemi s biračkim spiskom" postojati sve dok se ne uvede elektronsko glasanje.

- Mi smo godinama daleko od toga, tako da ne najavljujem sada da smo blizu tome - rekla je Ana Brnabić.

Ipak, i dalje psotoje brojne nelogičnosti.

Za početak, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija ima 7.186.862 stanovnika, a punoletnih građana koji imaju pravo glasa je 5.9 miliona. U jedinstveni birački spisak za ovogodišnje predsedničke izbore upisano je 6.7 miliona birača. Kada se ta brojka uporedi sa brojem punoletnih građana, ispada da pravo glasa na ovim izborima ima više od 800.000 birača koji nisu stanovnici Srbije.

Iako se na trenutak može pomisliti da je reč o državljanima Srbije koji žive u inostranstvu, prema rečima više članova RIK-a, u birački spisak upisano je svega oko 11.000 birača koji glasaju u dijaspori.

A šta je sa preostalima koji imaju pravo glasa? Kako su se našli na biračkom spisku?

- I ja se pitam kako je to moguće. Prostor za manipulaciju sa blizu milion glasova je ogroman. Kako je moguće da već 27 godina imamo neažuriran birački spisak. Sve ovo se dešavalo i devedesetih godina, ali i posle 5. oktobra. Nijedna vlast taj problem nije rešila jer to očito odgovara svima - kaže Vladimir Gajić, član RIK-a. Moguća pretpostavka je da su se pojedini birači prijavili da glasaju u inostranstvu, a nisu se odjavili iz Srbije. Čak i da je to slučaj, opet se radi o zanemarljivoj brojci u odnosu na spomenutu, kažu naši sagovornici. Sociolog Jovo Bakić navodi da je izlaznost birača zapravo procentualno veća nego što je navedeno, imajući u vidu ovakav birački spisak. - U njemu ima mnogo više upisanih birača nego što je realan broj onih koji mogu da glasaju. Postoji procena da u spisku postoji čak milion birača koji ne mogu da glasaju. Spiskovi nisu ažurirani kako treba, pa imamo i mnogo mrtvih duša na njemu, a takođe je i mnogo ljudi van zemlje. Ti ljudi se vode kao birači, a nemaju uslova da glasaju. Naši iseljenici koji mogu da glasaju čine zapravo veoma mali procenat, dok većina jednostavno ne glasa - zaključuje Bakić.

Poziv za preminule

Jedan sugrađanin (ime i prezime poznato redakciji) za "Blic" je rekao da mu je otac umro pre 20 godina, ali da mu je za ove izbore stigao poziv da glasa. Ako ovo zvuči neverovatno u nekoj uređenoj državi, šta je sa biračem koji će za mesec dana napuniti 128 godina (rođen 1889), a upisan je u birački spisak na Novom Beogradu? Ako je neko i za trenutak pomislio da je moguće da u Srbiji živi osoba od 128 godina, treba napomenuti da je prošle godine preminuo najstariji stanovnik Srbije sa 107 godina. Ivan Ninić, takođe član RIK-a, kaže da se među upisanim biračima nalazi na desetine hiljada umrlih, ali da mu nije poznata da li takvih slučajeva ima više od 100.000. - Pošto rodbina preminulih smrtne slučajeve prijavljuje matičnim službama, one su dužne da u roku od nekoliko meseci građane koji su preminuli izbrišu iz biračkog spiska. Matičari taj posao očigledno ne rade jer kako u suprotnom objasniti ovakve slučajeve? - navodi Ninić. U RIK su stigle i prijave stanara koji tvrde da su na njihove adrese stigli pozivi za glasanje nepoznatim ljudima koji nikada u njihovim stanovima i kućama nisu živeli, niti su ikad čuli za njih. Ninić kaže da je moguće da su neki odranije, pre 20 godina, bili prijavljeni na tim adresama, ali da je i dalje mnogo toga nejasno. - Takvih slučajeva je bilo mnogo. Odakle pojava tolikog broja ljudi, niko ne zna. Takođe, u biračkim spiskovima bilo je puno ljudi koji su prijavljeni na adresama koje ne postoje u Beogradu - navodi on. Paradoksa ima još. Mnogim ljudima je bilo uskraćeno pravo da glasaju jer njihovih imena nije bilo na odštampanim biračkim spiskovima. Tako se dešavalo da su se pojedini građani proverom na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave uverili da su upisani u birački spisak, ali kad su došli na glasanje, to nisu mogli da učine jer ih nije bilo u odštampanom primerku koji je jedini važeći za članove biračkih odbora. - Jedino objašnjenje je da postoji softverski problem i da birački spisak nije dobro odštampan - kaže član RIK-a. Izvor: Blic