Prema britanskom listu "Metro", vojni analitičari smatraju da je rat malo verovatan iz više razloga. Pre svega zato što su obe strane svesne da bi njegove posledice bile katastrofalne za obe zemlje. U tom kontekstu severnokorejske pretnje uglavnom se doživljavaju kao taktika odvraćanja i kao propaganda za potrebe unutrašnje politike.
Nema sumnje da bi Severna Koreja izgubila rat, mada ima gotovo pet miliona vojnika, značajno više od južnog suseda. Naime, ta siromašna zemlja nema ni finansijskih ni vojnih kapaciteta za neke opsežnije i trajnije sukobe. Tome govore u prilog i podaci o odnosu nuklearnih snaga. Pjongjang raspolaže sa desetak nuklearnih bojevih glava, Vašington ih ima oko 7.000 hiljada. To ne znači da SAD, u slučaju nuklearnog sukoba, ne bi pretrpele ogromne materijalne štete i ljudske žrtve.
Vojni stručnjaci smatraju da bi upravo zbog navedenih slabosti, u slučaju eskalacije sukoba, Pjongjang mogao da posegne za nekonvencialnim oružjem kao što je hemijsko, biološko i nuklearno.
Ko bi prvi napao?
Iako su brojni američki psihijatri Trampa proglasili nestabilnim, ipak je mnogo verovatnije da bi prvi napad potekao od strane Kim DŽong Una. Iskustva navode na zaključak da bi američke vlasti verovatno nešto više nego severnokorejske vodile računa o članu 51 UN prema kome zemlje članice ne bi smele da koriste vojnu silu osim u odbrambene svrhe. Osim toga u SAD vojna vlast nije na isti način koncentrisana u rukama jedne osobe, kao što je to slučaj sa Severnom Korejom.
Koliko bi napadi bili uspešni?
Pre nego što bi stigli do američkih obala, korejski bi projektili prvo morali da nadlete japansku mornaricu koja ima odbrambene rakete.
Kada bi se, proređeni, približili SAD, onde bi ih dočekao američki obrambeni vatreni zid tzv. Ground-based Midcourse Defense system. Prema nekim pisanjima , SAD ima 30-ak projektila presretača samo na Aljasci i nepoznati broj u vojnoj bazi Vandenberg u Kaliforniji.
Pitanje je koliko bi ti presretači bili uspešni. Prema pisanju "Los Angeles Timesa", testiranje jednog od njih u 2016. nije bilo toliko uspešno kako se prikazuje.
Kakvu bi štetu uzrokovali napadi?
U nekim svojim propagandnim vestima severnokorejska televizija već je naslutilada bi joj glavni ciljevi u SAD mogli da budu San Dijego, Vašington, Havaji i Ostin.
Kada bi neki sjevernokorejski projektili uspeli proći sve prepreke i doći do tla SAD, štete bi zasigurno bile katastrofalne.
Što ako Severna Koreja detonira bombu u svemiru?
Neki američki republikanski političari, ali i brojni mediji u SAD upozoravaju da bi Kim mogao da se odluči za razorni napad elektromagnetskim pulsom (EMP). Prema pisanju nekih od njih takav bi napad mogao spržiti sve elektronske štampane pločice, od onih u telefonima do onih u automobilima i avionima, pa čak srušiti električno snabdevanje i tako paralizovati SAD. Ideja je da bi Severna Koreja nuklearnu bombu detonirala visoko u atmosferi iznad američkog tla i da bi takva eksplozija izazvala EMP.
Američki stručnjak za oružje DŽefri Luis objasnio je za "New Scientist" da je takva ideja u biti naučna fantastika.
Činjenica je da nuklearne eksplozije mogu uzrokovati EMP-ove koji mogu uticati na električne sisteme. To je potvrdilo testiranje Starfish Prime koje su SAD sprovele nad Tihim okeanom 1962. Američka je vojska na visini od 400 km detonirala nuklearnu bombu snage 1,5 megatona TNT-a, stotinjak puta snažniju od one koja je bačena na Nagasaki. No svi oni koji su se nadali da bi eksplozija mogla eliminisati sovjetske radarske i radio sisteme, grdno su se razočarali. Najsnažniji efekt ove eksplozije bio je vizualan, piše Index.hr.
Međutim, tokom godina, kako to obično biva, priča o eksperimentu Starfish Prime pretvorila se u urbanu legendu o tome kako je eksplozija ugasila električnu rasvetu na površini od nekoliko miliona kvadratnih kilometara nad Tihim okeanom, kao i radijske stanice, automobile... Ali, to nije istina. Jedina posledica eksplozije na tlu Havaja bilo je gašenje jednog niza ulične rasvete u Honoluluu. Šta više, još uvek nema jasne potvrde da je to gašenje izazvao baš EMP.
Jedna komisija koju je oformio Američki kongres testirala je u laboratoriju moguće efekte EMP-a na 55 vozila. Rezultati su pokazali da su sva vozila osim šest nastavila normalno da rade čak i pri najvišim nivoima EMP-a. Izvor: Tanjug
