Onaj deo turskog društva koji je glasao za amandmane doživljava prelazak na predsednički oblik upravljanja državom kao logičan tok u razvoju zemlje. Oni smatraju da Turska može biti jaka samo ako ima jakog predsednika. Drugi deo turskog društva, koji je glasao protiv amandmana (48,6%), smatra da Turska na ovaj način skreće sa evropskog puta u svome razvoju i da će prelazak na predsednički oblik upravljanja, na šira predsednička ovlašćenja i autoritarni režim prouzrokovati nove represije protiv opozicije.

Rusija je pažljivo pratila turski referendum. Gotovo svi listovi, onlajn-izdanja i TV kanali su posvetili određenu pažnju ovom događaju. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je prvi zvaničnik koji je prokomentarisao rezultat referenduma. Odgovarajući na pitanja novinara Peskov je izjavio da Rusija doživljava turski referendum isključivo kao unutrašnju stvar Turske. „Mi smatramo da treba poštovati volju turskog naroda“, rekao je Peskov.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 18. aprila uveče čestitao turskom kolegi „uspešno održavanje referenduma o unošenju izmena u ustav Turske“, kaže se u saopštenju na sajtu Kremlja.

Turskom lideru je čestitao i šef Liberalno-demokratske stranke, popularni političar Vladimir Žirinovski, koji je po obrazovanju turkolog i često kometariše rusko-turske odnose. On je Erdoganu uputio telegram sa čestitkom u kojoj je izrazio nadu da će se rusko-turski odnosi postepeno poboljšavati. Dve zemlje treba da grade odnose u pravcu „sever-jug“, naglasio je Žirinovski, i tako će poboljšanje odnosa koje je počelo u jesen 2016. godine biti nastavljeno i u narednoj deceniji.

Konstantin Kosačov, predsednik Komiteta Saveta Federacije za međunarodna pitanja, na svojoj stranici na Fejsbuku takođe je prokomentarisao rezultat referenduma. Po njegovom mišljenju, „Erdogan teži da pojača ličnu vlast i po svemu sudeći je odustao od evrointegracije“. Kosačov nije napisao ništa o eventualnim posledicama koje bi ovaj referendum mogao imati po rusko-turske odnose.

U odnosima između Moskve i Ankare postoji niz nesuglasica vezanih za politička pitanja. To je i kriza u Siriji, gde i pored saradnje dveju strana u okviru mirovnog procesa rešavanja krize u Astani i stalnog kontakta spoljnopolitičkih i vojnih resora ipak postoje nesuglasice po pitanju sirijskih Kurda i Asadove vlasti. Turska je protiv bilo kakvog učešća Kurda u pregovorima vezanim za rešavanje krize u Siriji. Rusija, naprotiv, podržava Kurde i insistira na njihovom učešću u pregovaračkom procesu. Što se tiče Asada, do nedavnog napada hemijskim oružjem u provinciji Idlib Ankara se pridržavala ublažene retorike vezane za Asada i nije insistirala na njegovom hitnom odlasku sa vlasti. Međutim, posle incidenta u Idlibu Turska ponovo govori o potrebi da Asad ode.

Političke nesuglasice utiču na ekonomske odnose dveju zemalja. Moskva još uvek nije ukinula deo sankcija koje je uvela Ankari kada je Turska oborila ruski avion u novembru 2015. godine. Pod zabranom su turski krastavci i paradajz, a za građane Turske i dalje važi jednostrani vizni režim. Sa druge strane, Turska je od 15. marta uvela visoku carinu za ruske poljoprivredne proizvode – pšenicu, kukuruz, suncokretovo ulje i uljane pogače (nusproizvode u procesu ceđenja ulja iz uljarica). Prema izveštaju koji su pripremili eksperti Ruske akademije za narodu privredu i državnu administraciju (RANHiGS), Instituta za ekonomsku politiku „Gajdar“ i Sveruske akademije za spoljnu trgovinu, procenjuje se da Rusija u 2017. godini može izgubiti 1,3 -1,5 milijardi dolara zbog ograničenja isporuke žita, biljnog ulja i drugih poljoprivrednih proizvoda u Tursku.

Eksperti smatraju da rezultat referenduma neće bitnije uticati na odnose između Rusije i Turske, dok će nesuglasice i dalje ostati aktuelne. „Vlast u Turskoj se ne menja. Nova ovlašćenja dobija tek sledeći predsednik, a on će biti izabran na izborima koji su zvanično zakazani za novembar 2019. godine. Daleko važniji faktori su sirijska kriza i brzo zbližavanje stavova Turske i SAD prema Bašaru Asadu. Zategnutost u rusko-turskim odnosima će se po svemu sudeći razvijati u određenim amplitudama, tj. u kriznim periodima će da raste, a između njih će se ekonomija oporavljati“, prokomentarisao je za „Rusku reč“ rezultat turskog referenduma Iljšat Sajetov, ekspert za Tursku i naučni saradnik Centra za proučavanje Bliskog i Srednjeg istoka na Institutu za orijentalne studije Ruske akademije nauka.

Leonid Slucki, predsednik Komiteta državne dume za međunarodna pitanja, smatra da rezultat referenduma u Turskoj neće uticati na odnose sa Rusijom. „Odnosi sa Turskom nisu jednostavni, ali su nedvosmisleno partnerski i u ekonomskoj i u političkoj ravni. Nema nikakvog osnova da se u kontekstu održanog referenduma sumnja u njihove perspektive“, citira Sluckog njegova informativna služba.

U Rusiji je u glasanju na referendumu o amandmanima na turski ustav uzelo učešće nešto više od 3.000 građana Turske. Od toga su 833 glasa data izmenama ustava (26%), dok je 2.368 ljudi glasalo protiv (74%). Taj odnos glasova „za“ i „protiv“ se znatno razlikuje od rezultata glasanja državljana Turske koji žive u Evropi. Za izmenu ustava je u Holandiji glasalo 71%, u Belgiji 75%, u Austriji 73%, u Nemačkoj 63% i u Francuskoj 65% Turaka.

Efe Tanaj, turski pravnik i politikolog koji živi u Moskvi, smatra da je razlika u odnosu glasova državljana Turske u Evropi i Rusiji vezana za obrazovni faktor. „Bivši ministar energetike Turske takođe smatra da je ključni faktor bio obrazovanje. Po njegovom mišljenju, manja je verovatnoća da će obrazovani ljudi glasati za vladajuću stranku i ustavne izmene koje nju podržavaju. Svi veliki gradovi Turske gde živi više obrazovanih stanovnika glasali su protiv amandmana. Razlika u rezultatu glasanja u Evropi, sa jedne strane, i Rusiji i SAD sa druge, vezana je za to što u Rusiji i SAD žive uglavnom turski državljani sa visokim obrazovanjem. Obrazovani ljudi shvataju kakav rizik u sebi nosi novi sistem koji je predložen na referendumu“.

Okan Ildiz, student, Moskva

„Ja sam glasao za izmene ustava. Predsednički oblik upravljanja zemljom znači da se vlast koncentriše u jednom centru. Tako se otklanjaju stalni problemi kao što su komplikacije prilikom formiranja koalicionih vlada, što je svojstveno parlamentarnom sistemu. Sve će to biti čvrsta osnova za snažnu ekonomiju i stabilnost u Turskoj, kao što je u Rusiji. Referendum će takođe dati pravo turskoj omladini da uzme aktivnije učešće u političkom životu zemlje“.

Mehmed Ajdin, biznismen, Sankt Peterburg (ime je promenjeno na molbu intervjuisanog lica)

„Glasao sam protiv izmena u ustavu jer sam protiv koncentracije vlasti u rukama jednog čoveka. Protiv sam ukidanja funkcije premijera i slabljenja parlamenta. Rezultat referenduma je veoma snažan udarac za tursku demokratiju. On pokazuje koliko je naše društvo polarizovano i podeljeno. Nama ne treba jak predsednik za jedan deo društva. Nama treba predsednik koji će biti lider čitavog društva“. Dramatično upozorenje Anonimusa pogledajte OVDE.

Izvor: Ruska reč