Izveštaj o tom događaju, koji je u Vokerovoj interpretaciji kao srpski zločin nad albanskim civilima poslužio kao "opravdanje" za NATO bombardovanja Srbije, dovela je u pitanje upravo finska forenzičarka, koja je, međutim, kasnije svedočila da je radila pod velikim Vokerovim pritiskom.
Voker je, prenela je kasnije Ranta, insistirao, na primer, da u izveštaju koristi reč "masakr", a umeo je, navela je ona, i da prelomi olovku i da je gađa nezadovoljan njenim profesionalnim pristupom.
Ranta je u svojoj biografiji opisala da joj je Voker zamerao da uzveštaju nije koristila dovoljno "ubedljiv jezik", kojim bi opisala taj navodni zločin Srba.
Ona je prave navode sa obdukcije dostavila Haškom tribunalu, u kojima je izrazila sumnju u broj ispaljenih metaka kao i koliko je njih zaista bilo smrtonosno.
Osim toga, Ranta je pred kamerama pokazala originalan izveštaj iz Račka, prema kome je zaključeno da tela pripadaju borcima OVK, a ne albanskim civilima.
Ranta je, naime, u svojoj biografiji navela da je Voker od nje tražio da u izveštaju "ubedljivije" govori o navodnim srpskim zločinima u Račku i da su trojica civilnih službenika finskog ministarstva tražila "dublje zaključke" u izveštaju.
U selu Račak, u januaru 1999. godine, ubijeno je 40 ljudi. Kao žrtve Vokerova misija označila je albanske civile, a kao počinioce zločina srpske snage.
Ranta je ranije već nagovestila da će reći istinu o događajima u Račku, što se dogodilo u dokumentarnom filmu "Kraj – osuđeni na progonstvo".
Ruskim autorima Jevgeniju Baranovu i Aleksandru Zamislovu ispričala je da je "Voker bio užasnut rezultatima istrage".
"Bila sam zbunjena i nisam bila spremna da mu odgovorim. Ta tela su pripadala teroristima, srpskim vojnicima i stanovnicima sela. Ovaj izveštaj koji vam sada pokazujem nikada nije objavljen, a njegov sadržaj malo ko zna. Sada sam spremna da javno govorim o rezultatima istrage", kazala je Ranta u tom filmu, pokazujući originalni izveštaj pred kamerom.
Ona je, u intervjuu za nemački list Berliner cajtung 2004, između ostalog, rekla: "Svi znamo šta je govorio Vilijam Voker. On i danas govori da je to bio masakr i da iza njega stoje Srbi. A ja to nikada nisam rekla. Nikada nisam ni ukazala ko su bili izvršioci."
Voker joj je, kazala je, "stavljao reči u usta", što nije bilo dozvoljeno.
"Nisam se složila s njim. Bio je ljut na mene", navela je Ranta i dodala da ga je najviše ljutilo to što je odbijala da upotrebi reč "masakr" i da kaže ko stoji iza onoga što se dogodilo u Račku.
"Bio je strašno ljut zbog toga. Gađao me olovkom", ispričala je.
Inače, za svoje "zasluge" i simpatije koje i danas, nesumnjivo, iskazuje prema Albancima, Voker, bivši američki general, dobio je nedavno bistu u selu Račak.
Vokera, koga još nazivaju i "kreatorom slučaja Račak", Albanci su više puta ovenčali raznim priznanjima.
Vilijam Voker je svojevremeno, na desetogodišnjicu slučaja "Račak", odlikovan zlatnom poveljom za doprinos čovečanstvu od strane tadašnjih premijera i predsednika Kosova, Hašima Tačija i Fatmira Sejdijua.
Srpske vlasti, odnosno tadašnja Vlada SRJ proglasila je Vokera za "personu non grata" zbog monstruoznih laži o događajima u mestu Račak, što je bio direktan povod za bombardovanje Jugoslavije 1999. Nedelju dana posle te odluke, na zahtev Evropske unije i na intervenciju predsednika i premijera Ruske Federacije, Vlada SRJ kojoj je predsedavao Momir Bulatović donela je odluku o zamrzavanju te odluke.
Voker, koji danas ima više od 80 godina, jedan je od retkih svetskih zvaničnika koji se protivi osnivanju suda za zločine OVK.
Danas Voker ide korak dalje i promoviše u Prištini predlog za stvaranje "Velike Albanije".
Koga (ni)je Voker zvao iz Račka
Vilijam Voker je, naknadno, u dokumentarcu Bi-Bi-Sija "Moralna bitka: NATO u ratu", tvrdio da iz Račka nije zvao nikoga od zvaničnika Stejt departmenta i NATO-a, ali su njegove tvrdnje opovrgli i tadašnji komandant Alijanse, general Vesli Klark, i specijalni izaslanik za Balkan Ričard Holbruk.
Voker je britanskoj televiziji tada rekao: "Ne pozivajući nikoga od pretpostavljenih, rekao sam šta mislim da sam video – masakr."
Holbruk i Klark su pak tvrdili da ih je Voker iz Račka zvao mobilnim telefonom.
"Primio sam poziv od Bila Vokera. Rekao je: Ima masakra. Tu stojim, mogu da vidim tela", rekao je Klark.
Sličnu izjavu dao je i Holbruk, rekavši da ga je "iz Račka mobilnim telefonom pozvao šef verifikacione misije za Kosovo, Vilijam Voker".
Kontroverze tokom službovanja i u Salvadoru
Vilijam Voker je rođen 1. juna 1935. u američkom gradu Karniju, a tokom karijere Voker je službovao uglavnom u zemljama Latinske Amerike – Boliviji, Brazilu, Peruu.
U Salvadoru je bio ambasador SAD od 1988. do 1992. i tamo se njegovo ime vezuje za krvave događaje 1989.
Voker je, naime, kao ambasador SAD rukovodio američkom pomoći koja je omogućila lokalnim vlastima ubistvo šest vodećih intelektualaca u zemlji, jezuitskog sveštenika, njegove domaćice i njene ćerke.
Tada je dao objašnjenje da su se gerilci preobukli u uniforme regularne vojske, kako bi krivica pala na državne organe vlasti.
Vilijama Vokera je 24. novembra 2008. predsednik Albanije Bamir Topi imenovao za počasnog građanina Republike Albanije, a u januaru 2012. godine učestvovao je na protestu kosovskog "Samoopredeljenja", kada su blokirani administrativni prelazi ka centralnoj Srbiji. Preti nam Treći svetski rat. Da li će se istorija ponoviti pogledajte OVDE.
Izvor: Tanjug, RTS
